Битка код Формињија — разлика између измена

м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
ознака: уређивање извора (2017)
| страна2=[[Датотека:Royal Arms of England (1198-1340).svg|30п]] [[Краљевина Енглеска]]
| заповедник1= [[Шарл I Бурбонски]] <br />[[Артур III од Бретање]]
| заповедник2= [[Томас Кирјел]]{{POW}}
| јачина1 = 6200{{чињеница| date3.000<ref name= 10. 2015.}}":0"/>
| јачина2 = 7000{{чињеница| date3.350<ref name= 10. 2015.}}":0"/>
| губици1 = око 100знатни
| губици2 = 4400читава војска уништена
}}
 
'''Битка код Формињија''' вођена је 15. априла [[1450]]. године током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] између француске и енглеске војске. Завршена је победом ФранцускеФранцуза.
 
== БиографијаПозадина ==
Након преласка [[Бургундско војводство|Бургундије]] на страну Француске (миром у [[Арас|Арасу]] 20. септембра 1435), однос снага у [[Стогодишњи рат|стогодишњем рату]] преокренуо се у корист Француске, а енглеске снаге у Француској приморане су на дефанзиву. Пошто се [[Париз]] предао [[Шарл VII Победник|Шарлу VII]] без борбе (13. априла 1436), низ енглеских поседа у [[Нормандија|Нормандији]] и северној Француској постепено је освојен (1436-1443), па је под утицајем све јаче пацифистичке струје у Енглеској потписано примирје у [[Тур|Туру]] (28. маја 1444).<ref name=":0">[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 163-164</ref>
Француску војску предводили су [[Шарл I Бурбонски|Жан I Бурбон]] и [[Артур III од Бретање|Артур III]], а енглеску [[Томас Кирјел]]. Убедљиву победу су однели Французи. За пораз су Енглези оптуживали Кирјела који је извео покрет захођења како би обезбедио бољи положај. Сличну тактику Енглези су користили више пута у Стогодишњем рату (Креси, Поатје, Азенкур). Приметно је и добро дејство француских кулеврина. Највећи део енглеске коњице успео је да се спаси повлачењем. Стрелци су изгинули. Енглези су битком код Формињија избачени из [[Нормандија|Нормандије]].
 
Шарл VII искористио је примирје за спровођење значајних војних реформи: [[Велике компаније|најамничке банде]] стављене су под краљевску контролу, а 1445. формирано је 15 [[Ордонанс-компаније|ордонанс-компанија]] од по 600 људи, језгро будуће стајаће војске Француске. Зачетак француске пешадије милицијског типа били су [[слободни стрелци]], позивани под заставу од 1448. по специјалном кључу. И развоју [[Артиљерија|артиљерије]] посвећена је посебна пажња, нарочито изради оруђа и обезбеђивању стручног кадра. Захваљујући спроведеној реорганизацији, Француска је при крају стогодишњег рата располагала најбоље организованом војском у Европи.<ref name=":0" />
Изненадни напад Енглеза на Фужер (24. марта 1449), означио је прекид примирја. У августу 1449. поново су почела дејства у Нормандији и Гијени. Реорганизована француска војска, а посебно њена побољшана артиљерија, успешно су се носиле са енглеским снагама у опседнутим градовима. Нормандија је, захваљујући подршци њених становника, ослобођена за годину дана. Да би сачувала део Нормандије, исцрпена енглеска сакупила је је уз велике напоре, војску јачине 1.275 коњаника и 2.081 стрелца која се, под командом Томаса Кирила, искрцала у октобру 1450. код Шербура.<ref name=":0" />
 
== Битка ==
До одлучујућег судара између ове енглеске војске и француских снага, јачине око 3.000 људи, дошло је 15. априла 1450. код [[Формињи|Формињија]] у Нормандији. Француску војску предводили су [[Шарл I Бурбонски|Жан I Бурбон]] и [[Артур III од Бретање|Артур III]], а енглеску [[Томас Кирјел]]. Држећи се енглеске тактике из битака код [[Битка код Кресија|Кресија]], [[Битка код Поатјеа (1356)|Поатјеа]] и [[Битка код Азенкура|Азенкура]], иако му је ситуација (пре свега, надмоћ француске артиљерије над енглеским стрелцима, која је дотадашњу одбрамбену тактику Енглеза у биткама на отвореном пољу учинила неодрживом) налагала измењени борбени поступак, Кирил је пружио Французима одличну прилику за реванш. Енглеска војска је тешко поражена, међу заробљеницима био је и Томас Кирил.<ref name=":0" />
== Последице ==
Француску војску предводили су [[Шарл I Бурбонски|Жан I Бурбон]] и [[Артур III од Бретање|Артур III]], а енглеску [[Томас Кирјел]]. Убедљиву победу су однели Французи. За пораз су Енглези оптуживали Кирјела који је извео покрет захођења како би обезбедио бољи положај. Сличну тактику Енглези су користили више пута у Стогодишњем рату ([[Битка код Кресија|Креси]], [[Битка код Поатјеа (1356)|Поатје]], [[Битка код Азенкура|Азенкур]]). Приметно је и добро дејство француских [[кулеврина]]. Највећи део енглеске коњице успео је да се спаси повлачењем. Стрелци су изгинули. Енглези су битком код Формињија избачени из [[Нормандија|Нормандије]]. Енглески гарнизон у [[Кан (Калвадос)|Кан]]у био је принуђен да капитулира у јуну 1450. пред далеко надмоћнијим снагама противника.<ref name=":0" />
== Референце ==
{{Извори}}
== Извори ==
* [[Војна енциклопедија]], том 3 (10)