Битка код Формињија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
До одлучујућег судара између ове енглеске војске и француских снага, јачине око 3.000 људи, дошло је 15. априла 1450. код [[Формињи|Формињија]] у Нормандији. Француску војску предводили су [[Шарл I Бурбонски|Жан I Бурбон]] и [[Артур III од Бретање|Артур III]], а енглеску [[Томас Кирјел]]. Држећи се енглеске тактике из битака код [[Битка код Кресија|Кресија]], [[Битка код Поатјеа (1356)|Поатјеа]] и [[Битка код Азенкура|Азенкура]], иако му је ситуација (пре свега, надмоћ француске артиљерије над енглеским стрелцима, која је дотадашњу одбрамбену тактику Енглеза у биткама на отвореном пољу учинила неодрживом) налагала измењени борбени поступак, Кирил је пружио Французима одличну прилику за реванш. Енглеска војска је тешко поражена, међу заробљеницима био је и Томас Кирил.<ref name=":0" />
Битка је донела једну новину у тактици стогодишњег рата. Енглези су, по обичају, заузели јак одбрамбени положај на једном брегу, али уместо да их директно напада, француски [[конетабл]]
== Последице ==
За пораз су Енглези оптуживали Кирјела који је извео покрет захођења како би обезбедио бољи положај. Сличну тактику Енглези су користили више пута у Стогодишњем рату ([[Битка код Кресија|Креси]], [[Битка код Поатјеа (1356)|Поатје]], [[Битка код Азенкура|Азенкур]]). Приметно је и добро дејство француских [[кулеврина]]. Највећи део енглеске коњице успео је да се спаси повлачењем. Стрелци су изгинули. Енглези су битком код Формињија избачени из [[Нормандија|Нормандије]]. Енглески гарнизон у [[Кан (Калвадос)|Кан]]у био је принуђен да капитулира у јуну 1450. пред далеко надмоћнијим снагама противника.<ref name=":0" />
| |||