Област (административна јединица) — разлика између измена

{{Посебан чланак|Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца{{!}}Области Краљевине СХС|Области ФНРЈФедеративне Народне Републике Југославије{{!}}Области ФНР Југославије}}

У [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и СловенацаСХС]] области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују [[бановинеБановине Краљевине Југославије|бановине]]. У то време у Југославији је било 33 области.

У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈФНР Југославији]] области су постојале 1945-19631945—1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана [[Косово и Метохија|Аутономна Косовско-метохијскаМетохијска областОбласт]] и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна„аутономна покрајина“. У [[Хрватска|Хрватској]] су 1945. године формиране области [[Далмација]] и [[Славонија]], као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијскаМетохијска областОбласт. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у [[Црна Гора|Црној Гори]] образују области као административне јединице и било их је 23, и то у [[Словенија|Словенији]]: Горишка (седиште [[Нова Горица]]), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште [[Сплит]]) Загребачка, Карловачка, [[Осјечка област (1949-1951)|Осјечка]] (Славонска) и Ријечка (Истарска); у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у [[Република Македонија|Македонији]]: Битољска, Скопска и Штипска и у [[Србија|Србији]]: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште [[Зајечар]]) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈЈугославије.