Ђуро Кладарин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Југословенски комунисти помоћу геџета HotCat
Ред 31:
 
== Биографија ==
Рођен је [[21. август]]а [[1916]]. године у граду [[Лакавона (Њујорк)|Лакавона]], [[Сједињене Америчке Државе]]. Потиче из средње имућне породице. Завршио је учитељскуУчитељску школу у [[Петриња|Петрињи]]. Тамо се укључио у револуционарни омладински покрет.
 
Године [[1937]], постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а [[септембар|септембра]] [[1939]]. члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Исте је године био изабран за члана Котарског комитета [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] за Петрињу.
 
Након [[Априлски рат|окупације Југославије]] [[1941]], Ђуро Кладарин био је један од организатора [[Банија у Народноослободилачкој борби|оружаног устанка у Банији]]. Као члан Окружног Комитета КПХ за [[Банија|Банију]], био је задужен за војна питања. Убрзо је био постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] [[Банијски партзански одред|Банијског партизанског одреда]]. У [[мај]]у [[1942]]. године, одлуком [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба Хрватске]], био је постављен за политичког комесара Прве оперативне зоне, а почетком [[новембар|новембра]] 1942. постављен је за политичког комесара [[7. банијска дивизија НОВЈ|Седме банијске дивизије]].
Ред 43:
Био је и председник комисије за идеолошки рад Савезног одбора ССРН Југославије, посланик Савезног већа [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине Југославије]] до [[1963]], председник Просветно-културног већа Савезне скупштине од 1963. до [[1969]]. године, а потом је био председник Комисије Председништва СКЈ за образовање. Године [[1971]], био је изабран за члана [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]] и на тој је дужности остао до истека мандата [[1973]]. године.
 
Умро је [[29. јануар]]а [[1987]]. године у [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]].
 
Ђуро Кладарин објавио је књиге ''Слом четврте и пете окупаторско-квислиншке офанзиве'' и ''Битка на Сутјесци'', које су доживеле неколико издања.