Солунски фронт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 106:
Иако је д'Епере тражио напад на бугарску војску, француска влада је одбила да дозволи офанзиву све док се остале владе не сложе. Генерал Гијом, пошто више није био неопходан у Француској, је путовао из [[Лондон]]а у [[Рим]], покушавајући да добије сагласност за напад. Споразум је постигнут у септембру и д'Епереу је дозвољено да покрене своју велику офанзиву.
 
Савезничке снаге, које су сада биле врло велике, не само да су имале грчку војску на њиховој страни, већ су имали 6.000 људи из [[Чешка легија|Чешке легије]], који су били евакуисани из Русије након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] и који су били спремни да се боре против омражене Аустроугарске. Међутим, и Бугарска је такође повећала бројност своје војске током [[1917]]. и у погледу укупног броја војника, две стране су биле приближно једнаке (291 савезнички батаљон против 300 бугарских батаљона, плус још 10 немачких батаљона). Али у погледу морала две стране су се биле потпуно различите. Савезници су били уверени у своју предстојећу победу, док су бугарски војници могли да виде да је рат изгубљен - Османско царство је било пред колапсом, влада Аустроугарске је била у хаосу, а моћна немачка војска је поражена на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]]. Бугарски војници нису били вољни да се боре и погину за изгубљену ствар.
[[File:Serbian solider looking to Kaymakcalan massif from Gornji Požar (Macedonian front).jpg|thumb|Српски војник гледа на масив Кајмакчалана]]