Горњи Милановац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Додате су три фотографије. |
||
Ред 32:
=== Оснивање града ===
[[Датотека:Gornji Milanovac Holy Trinity church.jpg|200px|мини|десно|[[Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу|Црква Свете Тројице]], задужбина кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], довршена [[1862]]. године]]
[[Датотека:Panoramski snimak Gornjeg Milanovca sa brda Ždreban, 1900.jpg|лево|мини|Панорамски снимак Горњег Милановца са брда Ждребан, [[1900]].]]
Горњи Милановац је основан [[1853]]. смештен у долини реке Деспотовице и један је од најмлађих градова Србије. Место на коме је град почео да се развија звало се ''Дивље поље''. Поље је припадало селу [[Брусница (Горњи Милановац)|Брусница]], које је за време турске владавине било седиште турских бегова. Крајем [[1850]]. за окружног начелника [[Руднички округ|Рудничког округа]] долази [[Младен М. Жујовић]] који одмах увиђа све непогодности Бруснице као насеља, а посебно као административно-политичког центра, и чини све напоре да се насеље измести на погодније место. Једног јесењег дана 1851, Жујовић и [[Гаја Ризнић]], члан суда, излазе у Дивље поље, како би видели да ли је могуће тамо изместити насеље; очарани лепим јесењим даном, чистим и свежим ваздухом, долином кроз коју протиче река и погледом на Рудник и Вујан, Гаја предлаже Жујовићу да се ту премести варошица. Жујовић то прихвата, а касније, по сагласности Брусничана, он од државних власти тражи дозволу за премештај насеља.<ref name=postgm>Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.</ref>▼
[[Датотека:Fotografija najuglednijih Milanovčana sa kraja 19. veka.jpg|лево|мини|Фотографија најугледнијих Милановчана са краја 19. века]]
▲Горњи Милановац је основан [[1853]]. смештен у долини реке Деспотовице и један је од најмлађих градова Србије. Место на коме је град почео да се развија звало се ''Дивље поље''. Поље је припадало селу [[Брусница (Горњи Милановац)|Брусница]], које је за време турске владавине било седиште турских бегова. Крајем [[1850]]. за окружног начелника [[Руднички округ|Рудничког округа]] долази [[Младен М. Жујовић]] који одмах увиђа све непогодности Бруснице као насеља, а посебно као административно-политичког центра, и чини све напоре да се насеље измести на погодније место. Једног јесењег дана 1851, Жујовић и [[Гаја Ризнић]], члан суда, излазе у Дивље поље, како би видели да ли је могуће тамо изместити насеље; очарани лепим јесењим даном, чистим и свежим ваздухом, долином кроз коју протиче река и погледом на Рудник и Вујан, Гаја предлаже Жујовићу да се ту премести варошица. Жујовић то прихвата, а касније, по сагласности Брусничана, он од државних власти тражи дозволу за премештај насеља.<ref name="postgm">Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.</ref>
Уочи Ђурђевдана, 22. априла 1852, у Дивље поље долази комисија из [[Београд]]а.<ref name="postgm" />Председник комисије за одређивање локације на Дивљем пољу био је Тривун Новаковић, зет [[Јаков Обреновић|Јакова Обреновића]], једно време и начелник [[Рудничка нахија|Рудничке нахије]]<ref>{{Cite book||last=Бошњак|first=Милорад||last2=Јаковљевић|first2=Слободан|title=Обреновићи: сакривена историја|year=2006|url= |publisher=ЛИО|location=Горњи Милановац|isbn=978-86-83697-33-5|pages=}}</ref> (мада други извори наводе да је председник комисије био [[Стеван Книћанин]]<ref name="postgm" />).
Указом кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]], потписаним 19. јануара 1853. године, почиње изградња новог насеља, које по реци добија име [[Деспотовица]],<ref>[http://www.gminfo.rs/index.php/vesti/riznica/5478-na-danasnji-dan-potpisan-ukaz-o-osnivanju-varosi-despotovica На данашњи дан потписан указ о оснивању вароши Деспотовица] {{Wayback|url=http://www.gminfo.rs/index.php/vesti/riznica/5478-na-danasnji-dan-potpisan-ukaz-o-osnivanju-varosi-despotovica |date=20170201234742 }}, www.gminfo.rs</ref> да би му коначно име Милановац посебним указом дао кнез [[Милош Обреновић]] [[1859]], у спомен свог старијег брата — војводе [[Милан Обреновић (војвода)|Милана Обреновића]].<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/427678/Kako-je-Despotovica-postala-Gornji-Milanovac Како је Деспотовица постала Горњи Милановац („Политика”, 17. април 2019)]</ref>
Линија 41 ⟶ 42:
[[Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу|Црква Св. Тројице]] је грађена упоредо са градом, а завршена је [[1862]]. године. Град је саграђен као престоница [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] ([[Таково (Горњи Милановац)|Таково]] је удаљено 10 -{km}- од центра града).
[[Датотека:Izgled Železničke stanice neposredno nakon izgradnje 1922.jpg|лево|мини|Изглед Железничке станице непосредно након изградње [[1922]]. године]]
=== Прва половина -{XX}- века ===
На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]], у Горњем Милановцу, у [[Зграда Окружног начелства у Горњем Милановцу|згради Окружног начелства]], био је штаб и команда Прве армије генерала [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]], у којем је разрађена стратегија за [[Колубарска битка|Колубарско-сувоборску битку]], а потом место одакле се командовало операцијама.<ref>{{Cite book|title=Горњи Милановац и Таковски крај|last=|first= |year=1987|publisher=НИРО Дечје новине|id=|pages=75}}</ref>[[Датотека:Wiki Šumadija I Zgrada Okružnog načelstva 014.jpg|мини|лево|220x220px|[[Зграда Окружног начелства у Горњем Милановцу|Зграда Окружног начелства]], прва зграда у новооснованој Деспотовици.]]Горњи Милановац је био под аустроугарском окупацијом од [[1915]]. до [[1918]]. године. Железничка пруга уског колосека Чачак — Горњи Милановац — Лајковац, с чијом изградњом се почело [[1912]], порушена је приликом повлачења окупатора 1918. године, али је убрзо обновљена и 1922. отворена за саобраћај.<ref>{{Cite book|title=Горњи Милановац и Таковски крај|last=|first= |year=1987|publisher=НИРО Дечје новине|id=|pages=80}}</ref> Значајан догађај за варошицу било је и увођење електричне расвете и нисконапонске мреже [[1921]]. године, што је омогућило отварање фабрике бомбоне, чоколаде и других слаткиша ''Рудник'' [[1922]], док је [[1923]]. почела са радом електрична централа на угаљ. Иако је [[1937]]. отворена и фабрика бомбоне и ратлука ''Шумадија'', град се, због изгубљеног радно способног становништва у претходним ратовима и лоших саобраћајних веза, у међуратном периоду веома споро развијао. Стара зграда поште, подигнута у време кнеза Милоша, која је преживела све земљотресе, срушена је 1938. ради грађења нове.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/03?pageIndex=00013 "Политика", 3. мај 1938]</ref> Дом дечјег хранилишта је освећен 21. новембра 1939.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/11/22?pageIndex=00010 "Политика", 22. нов. 1939]</ref>
У Другом светском рату Горњи Милановац је први пут ослобођен [[Борбе за Горњи Милановац 1941.|крајем септембра 1941.]] године, заједничком акцијом [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]]. Убрзо је поново окупиран, трећи батаљон 849 немачког пешадијског пука успео је да се пробије до града [[15. октобар|15. октобра]] [[1941]], када је 90% кућа и зграда у граду попаљено.<ref>{{Cite book|title=Горњи Милановац и Таковски крај|last=|first= |year=1987|publisher=НИРО Дечје новине|id=|pages=87}}</ref> Горњи Милановац је, после дванаесточасовне борбе, [[17. септембар|17. септембра]] [[1944]]. ослободила [[Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17. народноослободилачка ударна дивизија]].<ref>{{Cite book|title=Горњи Милановац и Таковски крај|last=|first= |year=1987|publisher=НИРО Дечје новине|id=|pages=97}}</ref>
| |||