Медијци — разлика између измена

32 бајта уклоњена ,  пре 2 месеца
м
м
 
== Историја ==
Међани, који су живели у области античке [[Ектабана|Ектабане]], знатно чешће се спомињу у [[Асирско краљевствоцарство|асирским]] изворима. Они су се и географски налазили ближе Асирији те су често били мета асирских похода. Асирски краљеви разликовали су две групе Међана: унутар и ван царства. Међански владар [[Кијаксар]], заједно са вавилонским владарем, учествовао је у походу на [[Битка код Ниниве (612. п. н. е.)|Ниниву]]. Међутим, користи од пада Асирије имали су само Вавилоњани који су основали [[Нововавилонско царство]]. Кијаксар се, након пљачке асирских градова, повукао у своју земљу и до 585. године п. н. е. проширио своју власт до источне [[Анадолија|Анадолије]] улазећи у сукоб са [[Лидија|лидијским]] владаром [[Крез]]ом. Река [[Халис (река)|Халис]] чинила је границу двеју држава. И поред недостатка конкретних доказа, верује се да је [[Медијско царство|Међанско (или Медијско) царство]] имало неку врсту хегемоније над персијском државом. Овај став заснива се на основу дела познијих античких писаца – [[Херодот]]а, [[Ктезије]] и др.
 
Оснивач Персијског царства био је [[Кир Велики|Кир од Персије/Аншана]]. Киров цилиндар доказ је да је Кир потицао од лозе локалних владара. Антички писци (Херодот и Ктезије) наводе да је Персија била вазална међанска држава. Ови наводи нису потврђени археолошким налазима. Даље, антички писци говоре о побуни коју је Кир, медијски вазал, подигао побуну против међанског краља [[Астијаг]]а. Побуна је завршена заробљавањем међанског краља и преносом власти из Ектабане у персијски центар. Ектабана је постала престоница међанске сатрапије. Победом над Астијагом, Кир је потпуно преузео међанске територије. Персија се простирала од реке Халис до источног Ирана.