Лазар Арсенијевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Комплетирање података, убачена прецизнија година и место рођења |
|||
Ред 21:
[[Датотека:Lazar Arsenijevic Batalaka.jpg|мини|250п|Баталака у старости.]]
'''Лазар Арсенијевић Баталака''' ([[Буковик (Аранђеловац)|Земун]], [[1793|око 1795.]]
== Биографија ==
Родио се око 1795. године у селу Земуну.
По пропасти устанка, [[1813]], одлази у избеглиштво најпре у [[Аустрија|Аустрију]] где је кратко боравио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а потом у [[Русија|Русији]] где је у [[Хоћин]]у и Кишињеву провео више од десет година. У изгнанству је био у вези са истакнутим устаничким вођама ([[Карађорђе Петровић|Карађорђе]], [[Лука Лазаревић|Луком Лазаревићем]], [[Вуле Илић|Вулом Илићем]], [[Јанићије Ђурић|Јанићијем Ђурићем]], [[Сава Филиповић|Савом Филиповићем]] и другима) а издржавао се подучавајући децу имућнијих српских избеглица. У Србију се вратио [[1827]]. године и ступио у државну службу. Најпре је служио у разним надлештвима, у [[Пожаревац|Пожаревцу]], [[Кладово|Кладову]], [[Крагујевац|Крагујевцу]] (где му је 1828. године [[Димитрије Давидовић]] наденуо надимак ''Баталака'' изведено од '''Бата Лака'''<ref>Гојко Десница: "Карађорђе - целокупна историја вожда Србије...", Београд 1977,</ref> тј. '''Бата Лазар'''), [[Београд]]у и [[Смедерево|Смедереву]]. Након династичког преврата у Србији [[1842]], нагло је напредовао у државној служби. Државни саветник постао је [[1842]], потом капућехаја у [[Цариград]]у ([[1846]] — [[1847]]), министар просвете и правде ([[1848]]) и поново министар просвете ([[1852]] — [[1854]]). Поновни династички преврат у Србији ([[1858]]) овога пута се негативно одражава на његову политичку каријеру. После краткотрајног притвора, са осталим државним саветницима у војној болници у Београду пензионисан је 1858. након тога се посветио писању мемоара (1858-1864) и делимично сарадњи са Гарашанином на националној пропаганди.
|