Односи Србије и Египта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 10:
Дипломатски односи нису почели најбоље након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У тренутку када [[Ешреф Бадњевић]] ступа на место посланика новонастале социјалистиче Југославије у Каиру 1946. године, Египат још увек није признао [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНРЈ]] као државу. Сам Бадњевић је био скептичан по питању односа његове државе и Египта, а у телеграмима упућеним [[Београд]]у је власти у Египту описивао као "колонијалну владу". Први већи проблеми се јављају већ у мају 1948. године са проглашењем [[Израел]]а као државе зато што је Југославија под притиском [[Совјетски савез|Совјетског савеза]] признала Израел као независну државу, док му је Египат заједно са осталим арапским државама у региону објавио рат. Међутим, стање у билатералним односима се поправља ускоро након [[Раскол Тито—Стаљин|раскола између руководства Југославије и Совјетског савеза]] те исте године.<ref name="Петровић">{{cite book |last1=Петровић |first1=Владимир |title=Југославија ступа на Блиски исток: стварење југословенске блискоисточне политике 1946–1956 |date=2007 |publisher=Институт за савремену историју |location=Београд |page=42-60 |url=https://www.academia.edu/37664457/Jugoslavija_stupa_na_Bliski_istok_Stvaranje_jugoslovenske_bliskoisto%C4%8Dne_politike_1946_1956 |access-date=20. 7. 2021}}</ref>
 
Раскол између [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] 1948. године је значио да је Југославија могла да развија блискоисточну политику какву је она желела без уплитања Совјета. Због тога су се односи са Египтом побољшали у наредном периоду. Но, праву прекретницу у развоју односа је представљао [[Државни удар у Египту (1952)|државни удар]] [[Покрет слободних официра|Слободних официра]] којим је 1952. године смењен краљ [[Фарук I]] и успостављена нова власт чији су се циљеви поклапали са циљевима Југославије. Због тога се у наредном периоду настављају добри односи, који постају још бољи након што је [[Гамал Абдел Насер]] преузео власт од дотадашњег председника, [[Мухамад Нагиб|Мухамада Нагиба]]. Због односа који су постојали све бољи, тадашњи представник у Каиру [[Марко Никезић]] је предложио да се вође двеју држава сусретну, што се и догодило на палуби [[Галеб (брод)|Глаеба]] у [[Суецки канал|Суецком каналу]] 5. фебруара 1955. године. Састанак је помогао да приближи вође јер се на њему говорило о истим проблемима које њихове државе имају, због чега су обе стране изразиле жељу за даљом сарадњом, што се и обистинило - након састанка је ниводипломатскa дипломатска мисијамисијa СФРЈ у Каиру подигнутаподигнутa на ниво [[амбасада|амбасаде]], успостављена је директна авио линија између Београда и Каира, у Београд је дошла мисија из Египта у којој је био и министар трговине [[Хасан Мареј]] ради испитивања могућности даље економске сарадње, а крајем те године Тито долази у прву званичну посету Египту и дочекује Нову годину у [[Луксор]]у.<ref name="Тодоровић"/>
 
== Дипломатски представници ==