Односи Србије и Египта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3:
== Историја односа ==
Дипломатски односи Србије и Египта су започети 1908. године када је у [[Каиро|Каиру]] отворен [[конзулат]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Након што је Египат стекао независност, 1922. године конзулат је подигнут на ниво генералног конзулата, а 1926. године је подигнут на ниво посланства; за првог отправника послова [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] у Египту изабарн је [[Јован Дучић]]. Уважавајући Дучићеве напоре да успостави боље односе између Египта и Краљевине СХС, краљ [[Фуад I]] му је 1931. године уручио [[Орден Нила]] у степену високог официра који је махом био резервисан за британске официре и званичнике који су служили у Египту и знамените Египћане који су помогли овој држави.<ref name="Тодоровић">{{cite book |last1=Тодоровић |first1=Милош |title=Србија и Египат: српско-египатски међукултурни односи |date=2021 |publisher=Алиа Мунди |location=Београд |isbn=978-86-81396-12-4 |page=17-39 |url=https://www.academia.edu/49589125/Srpsko_egipatski_me%C4%91ukulturni_odnosi_Serbian_Egyptian_Intercultural_Relations |access-date=20. 7. 2021}}</ref>
=== Период ФНРЈ и СФРЈ ===
[[File:Tito-Nasser Meeting on Galeb (3).tif|thumb|Први састанак [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Гамал Абдел Насер|Насера]] одржан 1955. године на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]]]]
[[Датотека:UNEF Yugoslav soldiers 15-01-1957.jpg|мини|десно|[[Југословенска народна армија|Југословенска војна]] мисија UNEF на [[Синајско полуострво|Синају]] ([[1957]], после [[Суецка криза|Суецке кризе]])]]
Дипломатски односи нису почели најбоље након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У тренутку када [[Ешреф Бадњевић]] ступа на место посланика новонастале социјалистиче Југославије у Каиру 1946. године, Египат још увек није признао [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНРЈ]] као државу. Сам Бадњевић је био скептичан по питању односа његове државе и Египта, а у телеграмима упућеним [[Београд]]у је власти у Египту описивао као "колонијалну владу". Први већи проблеми се јављају већ у мају 1948. године са проглашењем [[Израел]]а као државе зато што је Југославија под притиском [[Совјетски
Раскол између [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] 1948. године је значио да је Југославија могла да развија блискоисточну политику какву је она желела без уплитања Совјета. Због тога су се односи са Египтом побољшали у наредном периоду. Но, праву прекретницу у развоју односа је представљао [[Државни удар у Египту (1952)|државни удар]] [[Покрет слободних официра|Слободних официра]] којим је 1952. године смењен краљ [[Фарук I]] и успостављена нова власт чији су се циљеви поклапали са циљевима Југославије. Због тога се у наредном периоду настављају добри односи, који постају још бољи након што је [[Гамал Абдел Насер]] преузео власт од дотадашњег председника, [[Мухамад Нагиб|Мухамада Нагиба]]. Због односа који су постојали све бољи, тадашњи представник у Каиру [[Марко Никезић]] је предложио да се вође двеју држава сусретну, што се и догодило на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]] у [[Суецки канал|Суецком каналу]] 5. фебруара 1955. године. Састанак је помогао да приближи вође јер се на њему говорило о истим проблемима које њихове државе имају, због чега су обе стране изразиле жељу за даљом сарадњом, што се и обистинило - након састанка је дипломатскa мисијa СФРЈ у Каиру подигнутa на ниво [[амбасада|амбасаде]], успостављена је директна авио линија између Београда и Каира, у Београд је дошла мисија из Египта у којој је био и министар трговине [[Хасан Мареј]] ради испитивања могућности даље економске сарадње, а крајем те године Тито долази у прву званичну посету Египту и дочекује Нову годину у [[Луксор]]у.<ref name="Тодоровић"/>
Новоуспостављено пријатељство Југославије и Египта је стављено на пробу већ 1956. године када је Израел напао Египат и започео рат око контроле [[Суецки канал|Суецког канала]]. Југославија је осудила напад и критиковала Израел, као и [[Уједињено Краљевство]] и [[Француска|Француску]] који су исто напали Египат током [[Суецка криза|Суецског рата]], критикујући их чак и на [[Савет безбедности Уједињених нација|Савету безбедности Уједињених нација]], што је уздрмало дипломатске односе са овим државама. Југославија је стала уз Египат и током [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], за чије избијање је кривила Израел што је довело до тога да Израел и Југославија прекину дипломатске односе. Не само да је Југославија бранила Египат и осуђивала нападе, већ је и помагала. Слала је лекове, храну, новац, а током [[Суецка криза|Суецке кризе]] је на [[Синај]]у био присутан и одред [[Југословенска народна армија|ЈНА]] као део мировних снага које су [[Уједињене нације]] оформиле.<ref name="Тодоровић"/><ref name="Петровић"/>
=== Покрет несврстаних ===
Успостављању добрих односа између Југославије и Египта је помогло и то што су ове државе биле једне од покретача оснивања [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Тито је наглашавао важност сарадње неразвијених и недовољно развијених држава још током првог састанка са Насером 1955. године. О томе су поново разговарали 1956. године на [[Бриони]]ма на заједничком састанку коме је присуствовао и [[Џавахарлал Нехру]], први премијер [[Индија|Индије]]. Тито је чак први пут јавно изнео предлог да се организује конференција вођа несврстаних држава током састанка са Насером у [[Каиро|Каиру]] 1961. године, а њих двојица су заједно саставили позивно писмо вођама несврстаних држава да дођу на заједнички састанак у Каиру. Састанак у Каиру је одржан током јуна те године, а на њему је договорено да се одржи [[Прва конференција Покрета несврстаних]] у [[Београд]]у у септембру те године; груга конференција је одржана у Каиру током октобра 1964. године.<ref name="Тодоровић"/>
== Дипломатски представници ==
| |||