Самурај — разлика између измена

До [[1970е|седамдесетих]] година XX века било је различитих мишљења која су се нашла негде између супротности датих у обе ове књиге, мада слика још није јасна. Пре свега, самурај је фигура из прошлости, која се, изгледа, скоро никако не уклапа у представу модерне јапанске сцене. Он је, наравно, [[мачевалац]], с репом косе везаним на врху главе, спреман да се сам бори с десетином непријатеља. Он је ратник са слике или екрана, у црном оклопу, с кацигом на глави, украшеном крилима, и с маском на лицу. Он се види како се бори до последњег даха, док замак нестаје у пламену, или како смирено клечи на безгрешном татамију да би отровни бодеж забио у леву страну своје утробе. Гледајући га данас очима људи са Запада, он нам изгледа сасвим егзотично и толико далеко, чак више него неки паладин из доба европског витештва, још чуднији од мандарина царске Кине или шамана из татарских степа.

 

 

Овакви догађаји истичу срж традиције, као што чине и [[ћанбара еига]], самурајске мелодраме, које су данас главна тема јапанске телевизије и биоскопа. Ове приче су јапанско виђење „[[вестерн]]а”, аналогија која се може и другачије тумачити као улога коју игра [[Јул Бринер]] у Седам величанствених, а која представља самураја са [[сомбреро]]м на глави.