Прабугари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
Доњодунавска плоча је једноставна област, много слабије израженог [[рељеф]]а него остали делови полуострва, врло оскудна шумама и великим делом са степском климом. То је учинило да је њено становништво, насељено још почетком средњег века, постало земљорадничко. Она је допринела утврђивању централне власти која је била способна да одржи круту стегу, али је доцније исто тако привукла страног освајача. Због свога географског положаја ова је област одржала везе са [[Византија|Византијом]] и [[Мала Азија|Малом Азијом]], са јужном [[Русија|Русијом]] и са [[Туркијски народи|туркијским народима]]. Њена се историја стално мешала са историјом ових земаља и народа.
[[Стари Словени|Словенима]] који су заузели доњнодунавску плочу придолазили су једно за другим Прабугари, [[Кумани]], [[Печенези]] и [[Татари]] [[Златна хорда|Златне хорде]], који су се мање или више утопили у ово словенско становништво. Више него све остало балканско становништво [[Бугари]] су имали да се боре са Византијом и на њих је најпре наишла [[Османско царство|турска]] најезда. Исто су се тако међу њима населиле Османлије у највећем броју.
Због оваквог географског положаја Бугари нису захваћени ни културним утецајем [[Ренесанса|Ренесансе]], који се осетио код [[Јужни Словени|Јужних Словена]] на западу. Напротив, више него сви остали Бугари су прожети турско-источњашким утицајима. Док су њихови западни суседи били под влашћу [[Османско царство|Турске]], [[Млетачка република|Млетака]] и [[Аустроугарска|Аустро-угарске]], они су сви остали само под турском влашћу. Услед тода, цивилизација Бугара је остала једноставнија. Томе ваља додати, да су они у највећем делу [[Православље|православне]] [[Вера|вере]].
==== Фолклор ====
| |||