Партиципативна демократија — разлика између измена

У књизи „Партиципација и демократска теорија” [[Керол Пејтмен]] је дала значајан прилог развоју концепције партиципативне демократије. Доказује да се основна идеја [[демократија|демократије]] не може реализовати остајањем унутар граница модела представничке демократије и периодичног избора представника.<ref>Pateman, Carole (1970). Participation and Democratic Theory. Cambridge: Cambridge University Press.</ref> Мора постојати могућност непосредног и директног суделовања (партиципације) грађана у одлучивању. Ово је потребно и пожељно зато, доказује Пејтмен позивајући се на основне идеје Роусоа и Мила, што партиципативна демократија повећава како ефикасност друштвеног управљања, тако и развој сваког појединца: потичепотсиче развој индивидуе, оснажујеснажи осећај за политичку учинковитостефикасност, смањује осећај отуђености од центара моћи, подстиче бригу за друштвене проблеме и доприноси обликовању активних и свесних чланова заједнице који су способни учинковитода се залагатиефикасно залажу за послове друштвеног управљања. Постојање механизама партиципативне [[демократија|демократије]] смањује политичку апатију, која је карактеристична нарочито за доње друштвене слојеве, а која угрожава саму [[демократија|демократију]].

Пејтменина теорија институција и развоја модела партиципативне демократије имала је значајан утицај на политичку теорију, као и на неке социјалне покрете, [[1970-е|1970-их]] и [[1980-е|1980-их]] година. Пејтмен је једна од теоретичара [[нова левица|нове левице]] који настоје развити политички учинковитеефикасне алтернативе.