Масакр у Сребреници — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Не може се мењати реченица на референцу која указује на претходно написано. ознака: поништење |
onda briši reference Haškog tribunala i UN-a koje govore drukčije |
||
Ред 10:
{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}}
'''Масакр у Сребреници''' (у делу јавности догађај познат и као ''геноцид у Сребреници''<ref>{{cite web|title=European Parliament resolution of 15 January 2009 on Srebrenica|url=http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P6-TA-2009-0028+0+DOC+XML+V0//EN&language=EN|publisher=European Parliament|access-date=10 August 2009}}</ref>) био је [[ратни злочин]] који су између [[16. јула|16.]] и [[23. јула]] [[1995]]. године починили првенствено припадници [[10. диверзантски одред|10. диверзантског одреда]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] над хиљаде мушкараца, најпре војних затвореника, али и цивила,<ref name="danas" /><ref name="izveštaj" /> на ширем подручју [[Сребреница|Сребренице]], [[Братунац|Братунца]] и [[Зворник]]а, након уласка [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у [[Сребреница|Сребреницу]], која је тада представљала демилитаризовану [[Сигурна подручја Организације уједињених нација|сигурну зону]] под контролом снага [[Уједињене нације|Уједињених нација]]. Изузев једног инцидента у којем су припадници [[Policija Republike Srpske|полиције Републике Српске]] у [[Кравица|Кравици]] стрељали једну групу ратних заробљеника, који представља случај изолован од осталих стрељања на укупно пет локација, познато је још само да је осам припадника [[10. диверзантски одред|10. диверзантског одреда]] стрељало заробљенике на Војној економији [[Брањево (Зворник)|Брањево]]. До данас није утврђено ко је учествовао у стрељању заробљеника на остале четири локације.
[[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијални центар Сребреница — Поточари]], у оквиру кога се налази и [[Mezarje|мезарје]] (муслиманско гробље), основан је [[25. октобра]] [[2000]]. године, одлуком [[Високи представник за Босну и Херцеговину|Високог представника за Босну и Херцеговину]] [[Волфганг Петрич|Волфганга Петрича]], а званично га је [[20. септембра]] [[2003]]. године отворио [[Бил Клинтон]], [[Председник Сједињених Америчких Држава|председник САД]] у време догађаја у [[Сребреница|Сребреници]] и потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]]. На камену који се налази на улазу у [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијални центар]], уклесан је број 8.372 „жртава геноцида који није коначан” са подручја побројаних општина: [[Братунац]], [[Бијељина]], [[Фоча]], [[Хан Пијесак]], [[Рогатица]], [[Сарајево]], [[Соколац]], [[Сребреница]], [[Сребреник]], [[Угљевик]], [[Вишеград]], [[Власеница]] и [[Зворник]]. До јула [[2021]]. године, на [[Mezarje|мезарју]] у склопу [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијалног центра]], сахрањен је 6.671 табут са посмртним остацима.
| |||