Јанко Секирник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 29:
== Биографија ==
Рођен је 18. маја 1921. у селу Света Катарина (данас Каменце), код Рогашке Слатине. Потицао је из земљорадничке породице. Након завршене основне школе, учио је димничарски занат и похађао Стручну школу у [[Љубљана|Љубљани]]. После завршене школе и заната, одмах се запослио и укључио у револуционарни раднички покрет. Брзо се истакао као пропагатор револуционарних идеја међу друговима и омладином. Самостално је радио на свом личном образовању, читајући социјалну белетристику и марксистичку литературу. У току [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], средином 1930-их, учествовао је у популарисању [[Друга шпанска република|Шпанске републике]] и свестрано се залагао за помоћ [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпанским добровољцима]]. Активно је учествовао у прикупљању прилога, растурању летака и пропагирању политике тада илегалне Комунистичке партије.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}}
Непосредно пред напад Сила осовина на Југославију, [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.|априла 1941.]] као добровољац је ступио у [[Југословенска војска|Југословенску војску]] и учествовао у краткотрајном [[Априлски рат|Априлском рату]]. Након капитулације и окупације земље, вратио се кући, где се убрзо прикључио [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП). [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|Јула 1941.]] учествовао је у Љубљани у неколико диверзантских акција против италијанског окупатора, а крајем истог месеца је ступио у партизане. Као поверљивом и сналажљивом омладинцу, поверена му је дужност курира за одржавање везе између [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОП одреда Словеније]], који се налазио у окупираној Љубљани и партизанских јединица које су се стварале и изводиле акције на подручју љубљанске покрајине. Због успешно обављених задатака, на вршењу курирске дужности, [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] примљен је у чланство [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]], која се налазила у саставу [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Током обављања курирских послова у току првих месеци [[Словенија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Словенији]], два пута је био ухапшен, али је захваљујући сналажљивости успевао да се извуче.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}}
[[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|Децембра 1941.]] постао је командир вода, а ускоро и командир чете у Штајерском партизанском батаљону. У току зиме 1941/42, са својом четом водио је тешке борбе у врло неповољним условима. Приликом покушаја форсирања [[Сава|Саве]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942]], иако рањен, наставио је борбу и успешно извршио задатак јединице, због чега је био похваљен од Главног штаба НОП одреда Словеније. Као искусном борцу и старешини, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] поверена му је дужност команданта батаљона, с којим је водио успешне борбе у [[Долењска|Долењској]], [[Нотрањска|Нотрањској]], [[Горењска (регија)|Горењској]] и [[Штајерска (Словенија)|Штајерској]]. Са дужности команданта батаљона пребачен је на дужност оперативног официра Прве оперативне зоне Словеније, а половином 1943. примио је дужност команданта [[Прва штајерска бригада|Прве штајерске бригаде]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1944.|Маја 1944.]] преузео је дужност команданта [[14. словеначка дивизија НОВЈ|14. словеначке дивизије]], с којом је изводио успешне подухвате у Штајерској и Савињској долини.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}}
У току Народноослободилачког рата истицао се смелим и успешним извођењем заседа, препада, изненадних напада, али и успешним извлачењем из опасних ситуација. Био је три пута рањаван. На предлог руководства НОП Словеније, крајем 1944, као талентовани партизански командант, упућен је на школовање у [[Совјетски Савез]], где је 1945. завршио [[Војна академија Ворошилов|Војну академију „Ворошилов”]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}}
Након повратка са школовања из Совјетског Савеза, започео је професионалну војну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА), где је обављао дужности — команданта дивизије, начелника штаба и команданта војног подручја, начелника штаба армије и заменика начелника Генералштаба ЈНА. Године 1953. завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]], а 1961. Ратну школу ЈНА. У чин [[генерал-пуковник]]а унапређен је 22. децембра 1974, а пензионисан је 1980. године.{{sfn|Ko je ko|1970|p=931}}{{sfn|Vojna enciklopedija 8|1974|p=498}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}}
| |||