|
== Биографија ==
Рођен је [[22. јул]]ајула [[1910]]. године у селу [[Чанићи (Шековићи)|Чанићи]], код [[Шековићи|Шековића]]. Потицао је из земљорадничке породице и до почетка [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]], [[1941]]. годинебавио се бавио земљорадњом. Још пре [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], дружио се са револуционарном омладином и комунистима из свог краја. Преко њих се упознао са револуционарним програмом и циљевима тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=531}}
Након [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације Југославије, током [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја]] и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] године Станкоповезао се ближе повезао са организацијом КПЈ и радио на окупљању и усмеравању сеоске омладине за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Активно је учествовао и у припремама за организовање устанка у свом крају, па је још пре избијања устанка био постављен за командира групе устаника, која је била формирана у његовом селу. Већ у првим борбама са усташама, Станкоистакао се истакао храброшћу, због чега је брзо постао један од најпознатијих партизанских бораца овог краја. Када су биле формиране прве партизанске јединице, бионајпре је најпре постављен за десетара, а након пријема у чланство КП ЈуголсавијеЈугославије, [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] године, биопостављен је постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] Шековићке партизанске чете.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=531}}
Као један од најистакнутијих бораца Бирчанског партизанског одреда, почетком 1943. године, заједно са групом бораца пребачен је био пребачен у Шесту источнобосанску ударну бригаду. У овој бригади је обављао је дужност политичког комесара чете. Када је 21. септембра 1943. године у селу Буквику, код Брчког била формирана Шеснаеста муслиманска бригада, Станко је као искусан борац и политички радник био постављен је за политичког комесара батаљона у овој бригади.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=531}}
Иако се од августа 1941. године налазио на дужности политичког комесара, Станкоувек је увек учествовао у борбама, у којима се често истицао храброшћу. Посебно се истакао у првом нападу на Власеницу, августа 1941. године, када је са заплењеним митраљезом привукао усташкој касарни и отварајући снажну ватру допринио уништењу овог јаког непријатељског упоришта. Истакао се и у нападу на непријатељско утврђење код Ступара, а затим у тешким борбама код Кладња, на Цапардама, Требави, Сокоцу, Црвеним стијенама и на многим другим местима. Као добровољац се 9. марта 1943. године, приликом напада на Хан-Крам, код Соколца, са још двојицом бораца пробио се кроз непријатељску ватру и запалио стовариште пилане, у којој су се налазиле јаке непријатељске снаге. Погинуо је у борбама за Тузлу, вођеним од 17. до 20. јануара 1944. године.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=531}}
Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне РепубликеФНР Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=532}}
== Референце ==
|
