Мацедонија — разлика између измена

6 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
нема описа измене
Нема описа измене
 
Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице [[Николићи (породица)|Николић "от Рудне"]], почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и суседне Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја Теодор и Михаил - први и једини у тој породици носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време Јован и Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.
 
Претходно се у вези са насељем, среће друга племићка породица са истим предикатом - [[Видак]]. Године 1804. 31. јануара било је венчање у "Мацедонији Банатској"; удала се Милица Јовановић от Видак, за Александра Станковића. Њима у част објавио је Козма Јосић пештански учитељ пригодну књижицу о срећном браку.<ref>Козма Јосић: "Брачное пјеније...", Будим 1804. године</ref> Помиње се 1808. и 1809. године Тома плем. Видак, која носи предикат "от Мацедоние". Био је то спахија Стефан Авакумовић "от Видак" "земљедржац от Мацедоније Банатске".<ref>"Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године</ref> А био је то и његов сродник Тома "от Видак" - "притјажатељ Македоније" и "Славног комитета Торонталског судејској столици присједатељ", кога срећемо исте године као купца друге српске књиге. Спахија Тома је и 1814. године пренумерант Живковећеве гласовитечувене књиге о Телемаку. Године 1822. књигу је узела "Софија племенита Видак", а 1832. као пренумерант другог наслова јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние",<ref>"Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године</ref> која има малог сина Милоша. Стефан Јовановић Видак "от Македоније" био је 1841. године купац једне српске књиге.
 
Иконостас је црква добила 1769. године захваљујући мајсторима руфета молерског. Нова православна богомоља подигнута је 1813. године. По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве, подигнутој 1780. године. Број православних становника места је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref>