Као близак сарадник [[Петар Велики|Петра Великог]], Апраксин је био гувернер Архангелска[[Архангељск|Архангељска]], затим начелник [[Адмиралитетски колегијум|Адмиралитета]], па гувернер [[Азов|Азова]]. Унапредио је бродоградњунабродоградњу на [[Бело море|Белом норумору]], изградио Азов и организовао Азовску флотилу. У [[Велики северни рат|северном рату (1700-1721)]] руководио је низом поморских и комбинованих операција. Са Петром Великим освојио је 1710. [[Виборг (Русија)|Виборг]], 1712. постао је гувернер [[Естонија|Естоније]], [[Ингрија|Ингрије]] и [[Карелија (област)|Карелије]], а 1713. заузео је Хелсингфорс ([[Хелсинки]]). У [[Гангутска битка|гангутској бици]] (1714) командовао је руском флотом, а после тога управљао је [[Финска|Финском]]. Од 1717. био је први председник адмиралског колегијума и сенатор; са руском флотом опустошио је 1719. шведске обале. У персијском походу 1722-1723 командовао је каспијскомКаспијском флотилом. На челу Балтичке флоте био је 1723-1726, а затим је служио као члан Врховног тајног савета. Добро и поуздано је извршавао примљена наређења, али се није одликовао самосталношћу.<ref name=":0" />
