Једне зиме у Бронзаном добу, дечакдјечак [[Конан Симеријанац|Конан]] је сведоксвједок убиства својих родитеља. Починилац је тајанствени ТулсаТалса Дум, који је са својом војском напао његово село у потрази за [[челик]]ом. Конана продају у робље, гдегдје ће да врти огромни дрвени точак. Године пролазе, и након што су сви остали робови умрли, Конан остаје жив и расте у снажног човекачовјека. Купују га и запошљавају као [[гладијатор]]а, па га на крају пуштају на слободу. По први пут се мора ослонити на своје инстинкте како би опстао. Конан среће номада Суботаја и плавокосу Валерију, те у једном граду наилази на храм у којем се налази култ змија, на чијем је челу управо Талса Дум.
Трио пљачка храм и после тога их воде у двор краља Осрика, који им даје хрпу златника и драгуља само да му нађу кћерку, која се окренула култу змија. На њихово чуђење Осрик им одговара: „Дође времевријеме, лопове, када драгуљи престану сијати, када злато изгуби своју драж и када дворска соба постане затвор, а све што је остало је очева љубав за своје детедијете.“ На њиховом путу Конан се заљубљује у Валерију и коначно проналази храм у којем Талса Дум води свој култ. Када га је коначно срео, Дум му говори: „Моје детедијете, дошао си ка мени мој сине. Јер ко је твој отац ако то нисам ја? Ја сам извор из којег ти течеш. Када ја нестанем, ти никада ниси ни био. Шта би твој светсвијет био без мене?“
Конана вежу за стабло, не би ли га живог растргли лешинари, али Конан ипак преживљава захваљујући својим пријатељима. Након неуспелог напада на Дума, овај убија Валерију и Конан креће у освету, која завршава тиме што Конан узима мач и сечесијече му главу. Када су то видели његови следбеници, сви се разилазе осим једне дјевојке: Осрикове кћерке, коју ће Конан вратити њеном оцу.
