Пантеон (Рим) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 23:
Да би се растеретила тежина, зид ротонде (висок 21,7 -{m}-, дебео 6,2 -{m}-) саграђен је помоћу посебних архитектонских техника и од све лакших материјала како се диже у висину, све док не дође до малог, вулканског камења око окулуса.<ref name="Ancient Roman Concrete">{{cite web |url=http://www.romanconcrete.com/docs/spillway/spillway.htm | title=The Riddle of Ancient Roman Concrete |publisher=www.romanconcrete.com | work=S Dept. of the Interior, Bureau of Reclamation, Upper Colorado Region |date=February 1993 | access-date=20 May 2013 | author=Moore, David}}</ref> Распоред масивних [[Luk (arhitektura)|лукова]] подупире структуру, појачану радијалним потпорним стубовима. Они распоређују тежину на осам масивних, али делимично шупљих лукова који унутра изгледају као осам великих ниша (екседре и улаз) у зидној конструкцији. Полукружне или правоугаоне екседре, измењују се са осам киоска на стубовима, од којих сваки садржи три нише и стоји иза два избраздана, монолитна плава или стара [[[Korintski red|коринтска стуба]].<ref>{{Harvnb|Wilson-Jones|2003|loc=The Enigma of the Pantheon: The Exterior}}, pp. 199–210</ref>
 
ВањскиСпољни ред стубова на трему сачињен је од осам монолита сивог гранита, постављених на базу од белог [[Мермер|мрамор]]а, а на врху су [[Коринтски ред|коринтски капители]]. Стубови у унутрашњем реду су изрезани од ружичастог [[гранит]]а и чине три пролаза: средишњи пролаз који води до врата Пантеона шири је од два латерална где су велике [[ниша|нише]] некада садржале кипове Августа и Агрипе. Овај велики трем је повезан с ротондом помоћу масивног цигленог „авант-корпса” прошараног мрамором. [[Бронза|Бронзана]] [[врата]] су дрвена, али су била интензивно рестаурирана: можда нису ни изворна.
 
Већина пода је изворна; направљена је од вишебојног [[Мермер|мрамор]]а и камена распоређеног у дијагоналне редове квадрата и кругова уписаних унутар квадрата.<ref>{{cite web |last=Parker |first=Freda |url=http://www.monolithic.com/stories/the-pantheon-rome-126-ad |archive-url=https://web.archive.org/web/20090526073555/http://www.monolithic.com/stories/the-pantheon-rome-126-ad |url-status=dead |archive-date=2009-05-26 |title=The Pantheon – Rome – 126 AD |publisher=Monolithic |access-date=2009-07-08 }}</ref> Савршено полукружна [[купола]] направљена је од једног дела пречника 43,5 метара: то је највећа купола икад изграђена употребом зидне конструкције. Унутрашње лице куполе подељено је на пет редова шиљака, концентрични кесони који завршавају у глатком прстену. Окулус има пречнка од 8,9 -{m}-. ВањскоСпољно лице куполе је украшено помоћу седам прстенастих стубова, али само највиши део је видљив. Пропорције ове зграде су узорне: цилиндар и купола имају исти пречник, што је у складу с [[Архимед]]овом симетријом.
 
Пантеон је грађевина симетрична с обзиом на средиште, тлоцрт му је [[кружница]] или геометријски лик у који се може уписати и описати кружница. Тлоцртно грађевина се састоји од два битно различита дела: великог средишњег простора пресвођеног куполом и правокутног трема, делимично затвореног зидом, а на прочељу рашчлањеног стубовима. Средишњи простор затворен је зидом који је с унутрашње стране рашчлањен нишама и паровима ступова.
 
Усправни пресек показује да се зид састоји од два концентрична омотача начињена од водоравно положених опека између којих је шупљина испуњена [[бетон]]ском смесом од [[камен]]а и малтера. Купола је конструисана у три водоравна појаса: најдоњи је од слојева ситне опеке, средишњи од наизменичних слојева опеке и [[Туф|туфа]] и завршни од слојева туфа и, због његове лакоће, вулканског камена. У унутрашњости купола почиње на отприлике две трећине висине вањскогспољног ваљка, па је тиме, као и већим закошењем доњег дела казета ([[квадрат]]не удубине у стропу или своду) којим се ствара оптичка варка да се средиште куполе налази ниже него што заправо јест, постигнут учинак посвемашње доминације свода. Тај учинак је истодобно потврђен и ослобођен отвором у средини: поглед у небо изнутра и продор светла и сунчаних зрака споља наглашавају прстен отвора, материју и облик куполе, њезин простор и површину.
 
Унутрашњи простор је јединствен, прегледан, статичан. Такав карактер простора одређен је пре свега потпуно уравнотеженим односом вертикала и хоризонтала (пречник = висина). Статичности придоноси и готово искључиво водоравна подељеност масе – низ упоредних прстенова све мањег и мањег пречника потпуно воде поглед до отвора, одакле се светлост равномерно распростире дохваћајући сваки део. Односи зграде су такви да при улазу једним погледом може обухватити читав простор. Други венац се види под углом од 25°, горњи руб куполе под 45°, што не захтева никакво напрезање јер је прилагођено физиолошким својствима ока. Статичност и прегледност простора незнатно је негирана његовим улажењем у масу зида. Простор ступњевито истискује масу. У доњем делу, где је маса најдебља, простор у облику ниша продире у њу најдубље. У лажним прозорима изнад ниша продор простора много је плићи. С казетама простор улази сасвим плитко, што одговара стањивању масе куполе, али поступно, чиме је још једном поновљен основни ритам масе и простора. У односу масе и простора укључено је и кретање [[светлост]]и. Она долази с врха вертикалне осе коцке-кугле, у коју је, односно око које је грађевина компонирана. Светлост долази с места где је маса најтања те се равномерно распростире и до оних делова где је најдебља, до ниша, где простор дубоко улази у масу, те се тако ствара врло оштар контраст светлости и сене у којем се истиче пластичност сваког детаља.