Википедија

Бранко Костић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене корисника Smiroje (разговор) на последњу измену корисника Pinki
ознака: враћање
Ред 25:
| одликовања= {{Орден рада2}}
}}
'''Бранко Костић''' ([[Рваши]] код [[Цетиње|Цетиња]], [[28. август]] [[1939]] — [[Подгорица]], [[20. август]] [[2020]]), биополитичар, јепривредник, економистауниверзитетски ипрофесор. друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]].
 
== Биографија ==
Завршио је Економски факултет 1962, магистрирао 1977, докторирао 1980; све на Економском факултету у Београду.
Рођен је 28. августа 1939. године у [[Рваши]]ма код [[Цетиње|Цетиња]]. Завршио је [[Економски факултет Универзитета у Београду|Економски факултет у Београду]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] постао је [[1957]]. године.
 
Био је организациони секретар факултетског комитета и секретар Универзитетског комитета СКЈ у [[Београд]]у, члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Црне Горе|СК Црне Горе]] од Четвртог конгреса, члан па председник ЦК Савеза омладине Црне Горе од [[1963]], члан и председник ЦК [[Савез социјалистичке омладине Југославије|Савеза омладине Југославије]], члан Извршног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Црне Горе]], председник Секције за друштвене организације Републичке конференције Црне Горе. Био је и саветник за комерцијалне послове Алуминијумског комбината у Титограду.
 
Обављао је бројне одговорне политичке функције у доба Социјалистичке федеративне републике Југославије (СФРЈ):
Био је председник Председништва СР Црне Горе од [[17. март]]а [[1989]]. до [[23. децембар|23. децембра]] [[1990]]. и вршилац дужности председника [[Председништво СФРЈ|Председништва СФР Југославије]] од [[6. децембар|6. децембра]] [[1991]]. до [[15. јун]]а [[1992]]. године, када је функција укинута. Био је и четрнаести генерални секретар [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]] од 6. децембра 1991. до 15. јуна 1992. године.
 
-Предсједник Централног комитета Савеза омладине Црне Горе (1963-1968)
Године 1990, постао је члан [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста Црне Горе]], наследника СК Црне Горе. Од [[16. мај]]а 1991. године, био је члан Председништва СФР Југославије.
 
-Потпредсједник Извршног вијећа (Владе) Црне Горе (1986-1989)
Био је велики заговаратељ [[Српско-црногорски унионизам|српско-црногорског заједништва]].
 
-Предсједник Предсједништва СР Црне Горе (1989-1991)
Преминуо је 20. августа 2020. године у [[Подгорица|Подгорици]]. Сахрањен је у родним Рвашима у кругу уже породице.
 
-Делегат (посланик) у Скупштини СФРЈ и предсједавајући делегације Црне Горе у Вијећу република и покрајина (1991)
Одликован је [[Орден рада|Орденом рада са златним венцем]].<ref>{{cite news|title=U red za medalju: Ordenje pokojne prošlosti |last=Georgijev|first=Slobodan|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=308388 |newspaper=Vreme |publisher=NP Vreme d.o.o. |location=Beograd |id=|issn= |oclc= |pmid= |pmd= |bibcode= |doi= |id=Br. 581 |date=21. 02. 2002. |at= |accessdate=11. 04. 2016. |language= |trans_title= |archiveurl= |archivedate=|deadurl= |pages=}}</ref>▼
 
-Потпредсједник Предсједништва СФРЈ и касније вршилац дужности предсједника Предсједништва СФРЈ (од половине маја 1991. до половине јуна 1992. године, када је та функција укинута).<ref>„Ko je ko u Crnoj Gori“, Budva, 2004; Istorijski leksikon Crne Gore.</ref>
 
 
Као предсједник Предсједништва Црне Горе био је предсједник Одбора за пренос посмртних остатака краља Николе и чланова краљевске породице из Сан Рема на Цетиње.
 
 
Седамдесетих година 20. вијека изградио је каријеру у привреди и његово име се везује за најуспјешније године раста и развоја тада највећег предузећа у Црној Гори. Био је савјетник, а затим комерцијални (1969-1974) и генерални директор Комбината алуминијума у Титограду (1974-1978).
 
 
Након напуштања Комбината алуминијума наставио је каријеру на Универзитету Црне Горе. Био је научни савјетник у Институту за техничка истраживања, један од оснивача Грађевинског факултета и редовни професор економских предмета на свим техничким факултетима, до одласка у пензију 2003. године. Потпуни приказ објављених радова је дат у његовој био-библиографији у Споменици Грађевинског факултета (Споменица, 2000).<ref>{{Cite book|title=Spomenica Građevinskog fakulteta|last=ed. Vujović|first=Arsenije|publisher=Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet u Podgorici|year=2000|location=Podgorica|pages=53-56}}</ref>
 
 
Говорио је руски и француски, а служио се енглеским језиком.
 
 
▲ОдликованБио је носилац [[Орден рада|ОрденомОрдена рада са златним венцемвијенцем]].<ref>{{cite news|title=U red za medalju: Ordenje pokojne prošlosti |last=Georgijev|first=Slobodan|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=308388 |newspaper=Vreme |publisher=NP Vreme d.o.o. |location=Beograd |id=Br. 581|issn= |oclc= |pmid= |pmd= |bibcode= |doi= |id=Br. 581 |date=21. 02. 2002. |at= |accessdate=11. 04. 2016. |language= |trans_title= |archiveurl= |archivedate=|deadurl= |pages=}}</ref> и Плакете за допринос очувању југословенске државности и афирмацији етничких и самоопредијељених Југословена.<ref>{{Cite book|title=The international Who’s Who|last=Elster|first=Robert J|publisher=Europa Publications, Taylor & Francis Group|year=2004|location=London}}</ref>
 
== Објављене књиге ==
-“Алуминијум и технички прогрес“, Институт за техничка инстраживања – Технички факултети, Титоград, 1981
 
-„1991 – Да се не заборави“, Филип Вишњић, Београд и Ободско слово, Ријека Црнојевића, 1996<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/1991-da-se-ne-zaboravi/oclc/36571014|title=1991: da se ne zaboravi|last=Kostić|first=Branko|date=1996|publisher=Filip Višnjić ; Obodsko slovo|isbn=978-86-7363-173-8|location=Beograd; Rijeka Crnojevića|oclc=36571014}}</ref>
 
- „Записи“, Ваша Књига, Београд, Пегаз, Бијело Поље, 2005<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/zapisi/oclc/213383856|title=Zapisi|last=Kostić|first=Branko|date=2005|publisher=Vaša knjiga|isbn=978-86-7792-007-4|location=Bijelo Polje|oclc=213383856}}</ref>
 
-„Истина о разбијању Југославије – Моје свједочење у Хагу“, Пегаз, Бијело Поље, 2010<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/istina-o-razbijanju-jugoslavije-moje-svjedocenje-u-hagu/oclc/671492067,|title=Istina o razbijanju Jugoslavije : moje svjedočenje u Hagu|last=International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991.|last2=Kostić|first2=Branko|date=2010|publisher=Pegaz|isbn=978-86-7792-244-3|location=Podgorica}}</ref>
 
-„Цеклински риболови“, 2011<ref>{{Cite web|url=https://plus.cg.cobiss.net/opac7/bib/17564944|title=Цеклински риболови : на Скадарском језеру у Црној Гори :: COBISS+|last=Maribor|first=IZUM-Institut informacijskih znanosti|website=plus.cg.cobiss.net|access-date=2021-08-10}}</ref>
 
-„Костићи: братство у Цеклину, Стара Црна Гора ; родослов (од око 1490. до 2013)", 2014 <ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/kostici-bratstvo-u-ceklinu-stara-crna-gora-rodoslov-od-oko-1490-do-2013/oclc/934637671|title=Kostići: bratstvo u Ceklinu, Stara Crna Gora ; rodoslov (od oko 1490. do 2013)|last=Kostić|first=Branko|date=2014|publisher=Pegaz|isbn=978-86-7792-354-9|location=Podgorica|oclc=934637671}}</ref>
 
-„Нијесам погазио заклетву : интервјуи, говори, изјаве Том 1 & 2“, Пегаз, Бијело Поље, 2015 <ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/nijesam-pogazio-zakletvu-intervjui-govori-izjave-tom-1/oclc/1099735390|title=Nijesam pogazio zakletvu: intervjui, govori, izjave Tom 1 Tom 1|last=Kostić|first=Branko|date=2015|isbn=978-86-7792-375-4|oclc=1099735390}}</ref>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бранко_Костић”