Бановина Хрватска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 178.221.193.166 (разговор) на последњу измену корисника Alekol ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 72:
== Стварање бановине ==
Доласком [[Драгиша Цветковић|Драгише Цветковића]] на чело [[Прва влада Драгише Цветковића|владе]] отворени су преговори за споразум са Хрватима. Драгиша Цветковић је био мало познат и безутицајан члан [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићеве]] [[Прва влада Милана Стојадиновића|владе]], [[Народна радикална странка|радикал]] из [[Ниш]]а. Требало је да извршава налоге које му је давао [[кнез Павле]] који га је и поставио на то место. Пре доласка на чело владе, обављао је функције градоначелника Ниша, министра социјалне политике и народног здравља и заменика министра правде. У декларацији Цветковићеве владе решење хрватског питања означено је као специјална мисија. Преговоре са Хрватима он је тражио још као министар Стојадиновићеве владе, чиме је од 1938. године подривао Стојадиновићев режим. Такви ставови добро су прихваћени у вођству ХСС-а. Преговарач Цветковића са друге стране био је сам [[Влатко Мачек]]. Истовремено, Мачек преговара и са [[
Након првог сусрета (4. април 1939.) Цветковића и Мачека, председник владе је донекле променио своје мишљење. Поверовао је да ће Мачек постати унитариста прихватајући његов предлог и одржање династије и државе. Оглушио се о упозорења правних стручњака да су то илузије. Цветковићев нацрт Југославије приближавао је државу конфедерацији и хрватском циљу – одређивању посебне територије на којој би надлежности аутономне владе биле знатне. Средином априла 1939. године дошло је до другог сусрета на коме су обе стране иступиле са конкретним предлозима. Цветковић предлаже стапање Савске и приморске бановине у једну јединицу. Био је спреман да преда и [[Дубровник]]. Мачек је поред свега тога тражио да коначан обим бановине буде одређен путем плебисцита у преосталим деловима [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Далмација|Далмације]], [[Срем|Срема]] и [[Војводина|Војводине]]. На трећем сусрету Цветковић је одредио срезове у којима се има спровести плебисцит, а хрватска страна учинила је уступак тиме што се одрекла плебисцита у Војводини. Спор је решен 22. априла 1939. године тако што су обе стране пристале на опсег хрватске бановине настале спајањем [[Савска бановина|Савске]] и [[Приморска бановина|Приморске бановине]] са котаром Дубровник, с тим да су оставиле поменуте срезове спорним (приступ ће бити одређен након спроведеног плебисцита). Обе стране одустале су од својих максималних захтева. Споразум од [[27.
Преговори Цветковић-Мачек даље су се кретали у смеру оснивања четврте области која не би била етнички чиста, већ би је чинили Срби, Хрвати и Словенци. Хрватска страна временом одустаје од плебисцита и своју активност усмерава ка добијању хрватских општина у појединим градовима Војводине и Босне. Различита мишљења била су и око назива будуће јединице: српска страна заговарала је назив „Хрватска бановина“, а хрватска „Бановина Хрватска“. Услед тешких спољнополитичких околности, Павле Карађорђевић је одлучио да попушта.
Ред 80:
Српске опозиционе странке биле су сасвим искључене из преговора Цветковић-Мачек. Цветковић је одбацио Мачеков предлог да преговара у име српске опозиције, а [[Сељачко-демократска коалиција]] одбацивала је [[споразум у Фаркашићу]]. Протести, опомене и упозорења била су једина средства којима су српске опозиционе странке могле да се истакну у овим преговорима.
Коначан споразум склопљен је 26. августа 1939. године. Споразум је остао непотврђен у Скупштини која је распуштена истог дана. Територијални опсег Бановине Хрватске чиниле су Савска и Приморска бановина, као и срезови [[Дервента]], [[Градачац]], [[Травник]], [[Фојница]], [[Брчко]], [[Дубровник]], [[Шид]], [[Илок]]. Споразумом нису утврђене коначне границе, те је и другим срезовима остављена могућност да уђу у састав бановине. Осетљиво питање финансијске самосталности Бановине Хрватске остало је нерешено. Законодавну власт вршио је краљ и Хрватски сабор. Управну власт вршио је краљ преко бана кога је сам именовао и разрешавао, а који је за своје поступке одговарао краљу и Сабору. Суд је судио у краљево име. Споразумом између Драгише Цветковића и Влатка Мачека отпочела је са радом друга Цветковићева влада позната под називом „[[Влада народног споразума]]“ и „[[Влада Цветковић-Мачек]]“ (26. август 1939. – 27. март 1941.). Влатко Мачек обављао је функцију потпредседника владе. Стварање Бановине Хрватске представљало је само први корак у будућем преуређењу Југославије. Била је то федерална јединица у заметку. Државни централизам је стварањем бановине напуштен. Такође, напуштена је и идеја о народном јединству. Преузређење државе отварало је и тзв. „српско питање“. Српске политичке странке заузеле су различите ставове по питању споразума. Удружена опозиција се распада. Демократска странка постала је један од најдоследнијих критичара споразума, скрећући са идеје споразумевања са Хрватима. Још једном, [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]] променила је своју идеологију. Против споразума била је и Народна радикална странка. [[Савез земљорадника]] прихватио је споразум Цветковић-Мачек и означио га „великим делом“{{sfn|Петрановић|1988|pp=113–122}}.
== Границе бановине ==
Ред 87:
[[Владимир Ћоровић]] пише: „Разграничење бановине Хрватске извођено је не на основу једног начела, него на основу свих који су Хрватима могли бити од користи. Основа је имала бити етничка. Хрвати су ван Приморске и Савске бановине тражили за себе сваки срез, где су они били у већини, али у тим бановинама нису давали ни једног среза где су већину имали [[Срби]]. Тако се догодило, да је 847.000 Срба остало у границама Хрватске, а свега 421.000 Хрвата у целој осталој држави, кад се сви католици урачунају у Хрвате. Кад је требало бранити те српске срезове онда су се позивали на своје историјске границе и узели су у помоћ тај принцип. Међутим, тај принцип енергично одбијају кад је у питању [[Дубровник]], који није никад улазио у састав њихове историјске државе и који је по својој традицији сав „словински“, а по својој прошлости у сталној гравитацији према српском подручју. Кад су Хрвати тражили и добили срезове [[Шид]] и [[Илок]], који су у већини српски, а по историјском праву небрањиви, они су напустили и етничко и историјско начело, па су захтевали та места као свој животни простор. Таква недоследност и неправичност изазвала је с правом протесте, који су се појачавали тим више, што је у новим областима уведен отворен антисрпски режим. Побијени су и прогоњени многи људи, разбијене или онемогућене њихове установе, створено расположење за њихово потискивање и уклањање. С хрватске се стране и наглашавало, да је то граница националног поседа и националне државе. И што је још горе, с најодговорније њихове стране подвлачило се, да је ово само етапа и да они имају нових претензија. Стављају у покрет акцију, да добију [[Барања|Барању]] и северну [[Бачка|Бачку]], а свим средствима доказују да су босански муслимани само Хрвати и да бановина Хрватска има права на нове срезове у [[Босна|Босни]]. То све ствара мучну атмосферу.“
Сарајевски надбискуп [[Иван Шарић|Шарић]] је у фебруару [[1940|1940.]] изјављивао да би Хрватској требали припасти котареви са хрватском већином, "особито Високо, Зеница и Жепче", али и да се исправе разграничења у крајевима "који геополитички припадају Хрватској и који су као клин задрли у Хрватску". Епископ [[Нектарије Круљ]] је на то одговорио, зашто онда не би 19 срезова са српском већином у Хрватској припали "Српској бановини".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/02/08?pageIndex=00005 "Политика", 8. феб. 1940]</ref>
Министар [[Џафер Куленовић]] је у новембру 1939. изјавио да би Босна и Херцеговина требала бити "четврта бановина",<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/11/07?pageIndex=00007 "Политика", 7. нов. 1939]</ref> на шта су српска друштва из Сарајева и Бања Луке реаговала противљењем.
Ред 95:
== Бановина пред Априлски рат ==
Хрватско-амерички економиста и војни историчар [[Јозо Томашевић]] тврди да су захваљујући посебном положају Бановине створени основи целокупне државне инфраструктуре [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], а што закључује из следећих података:
# законодавна делатност је потпуно самостална;
# бановински закон не узмиче пред државним;
| |||