* [[Алфа Кентаури]] је трострука звезда коју чине главни бинарни пар жутих патуљака ( [[Алфа Кентаури|Алфа Кентаури А]] и [[Алфа Кентаури|Алфа Кентаури Б]] ) и вањскиспољни [[црвени патуљак]], [[Проксима Кентаури]]. Заједно, А и Б ;ине физичку [[Двојна звезда|бинарну звезду]], означену као Алфа Кентаури АБ, -{α Cen AB}- или -{RHD 1 AB}-, где АБ означава да је то [[Двојна звезда|бинарни систем]].<ref name="wds2006">{{cite journal|author=Mason|first=Brian D.|title=The 2001 US Naval Observatory Double Star CD-ROM. I. The Washington Double Star Catalog|date=December 2001|journal=The Astronomical Journal|volume=122|issue=6|pages=3466–3471}}</ref> Умерено ексцентрична [[Планетарна путања|орбита]] бинарних компоненти може учинити да компоненте буду близу 11 [[Астрономска јединица|АУ]] или чак 36 АУ. Проксима Кентаури, такође (иако ређе) која се назива Алфа Кентаури Ц, много је удаљенија (између 4300 и 13.000 АУ) од -{α Cen AB}-, а орбитира средишњим паром у раздобљу од 547.000 (+ 66.000 / -40.000) година.<ref>{{cite journal |url = https://www.aanda.org/articles/aa/pdf/2017/02/aa29930-16.pdf |journal = A&A |volume = 598 |issue= L7 |date = 2017 |doi= 10.1051/0004-6361/201629930 |title = Proxima’s orbit around α Centauri |author= P. Kervella1 |author2= F. Thévenin |author3= C. Lovis}}</ref>
* [[Северњача]] или -{''Alpha Ursae Minoris''}- (-{α UMi}-), северна звезда, троструки је звездани систрем у којем је ближа звезда крајње близу главне звезде - толико близу да је била позната само из њезиног гравитацијског тегљача на Поларису А (-{α UMi A}-) све док је 2006. није сликао [[свемирски телескоп Хабл]].
* [[Gliese 667|Глизе 667]] је троструки звездани систем с две звезде главне врсте К и [[Црвени патуљак|црвеним патуљком]]. Потенцијално насељива „супер-Земља” [[Gliese 667|Глизе 667Цц]] орбитира око црвеног патуљка.
