Александар II Николајевич — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Направио наслов о детињству, битније проширио текст о томе и додао референце. Одвојио наслов "Биографија" и поделио га на "Детињство" и "Политички ангажман". Планирам да знатно проширим овај текст са бројним детаљима о владавини, али не могу све одједанпут, па ће ми то узети неколико дана, можда и недеља. |
Додата 2 поднаслова уз веће проширење садржаја текста и додавања референци. |
||
Ред 32:
Александар је син [[Николај I Павлович|Николаја I]] (1796—1855) из династије [[Династија Романов|Романов]] и пруске принцезе Шарлоте (1798—1860) која је после преласка у [[православље]] носила име [[Александра Фјодоровна (супруга Николаја I)|Александра Фјодоровна]]. Његово рођење донело је велико олакшање династији Романов, с обзиром на чињеницу да цар Александар I није имао деце, као ни његов млађи брат Константин Павлович, тадашњи наследник престола. Наиме, Закон о престолонаслеђу из 1797. године подразумевао је предају престола искључиво по мушкој линији. Самим тим, престо је, након смрти актуелног цара и престолонаследника требало да пређе у руке Александровом оцу, великом кнезу Николају Павловичу. Овај догађај Романови су примили са олакшањем, с обзиром на то да у царској породици није било принова читавих 20 година.<ref>{{Cite book|title=Александр II и его время, книга 1|last=Толмачев|first=Евгений|publisher=Терра-книжный клуб|year=1998|isbn=5-300-02052-4|location=Москва|pages=62}}</ref>
Познато је да је Николај I јако волео свог сина првенца, али и да га је од малих ногу васпитао спартански. Кнежевски пар је током два своја путовања у иностранство, предузета у циљу поправљања здравља кнегиње Александре Фјодоровне од септембра 1820. до августа 1821. године и у јесен 1824. године, сина остављао на старање баки. Тако је мали Александар све до своје шесте године био под патронатом "женског друштва". Након тога, његово васпитање је преузео Карл Карлович Мердер.<ref>{{Cite book|title=Александр II и его время, книга 1|last=Толмачев|first=Евгений|publisher=Терра-книжный клуб|year=1998|isbn=5-300-02052-4|location=Москва|pages=65}}</ref>
=== Гувернатнство Мердера ===
На дужност васпитача великог кнеза Карл Карлович Мердер ступио је 6. јула 1824. године. Избор васпитача великог кнеза извршио је лично император и он се показао веома срећним, пошто је Мердер био врло добар познавалац деце. Са великим кнезом, провео је 10 година, скоро до своје смрти 1834. године. Својим главним животним циљем сматрао је служење великом кнезу коме је посветио сво своје време. Учествовао је у свим играма и школским задацима великог кнеза, не остављајући га без надзора ни дању, ни ноћу. Таква блискост са великим кнезом дала му је могућност да надзире његов морални развој и касније детаљно помогне његовом наставнику Жуковском.<ref>{{Cite book|title=Александр II и его время, книга 1|last=Томлачев|first=Евгений|publisher=Терра-книжный клуб|year=1998|isbn=5-300-02052-4|location=Москва|pages=65-66}}</ref> Мердер је био лични познаник великог кнеза Николаја Павловича и имао је велики и веома благотворан утицај на будућег цара.<ref>{{Cite book|title=Александр II и его время, книга 1|last=Толмачев|first=Евгений|year=1998|isbn=5-300-02052-4|location=Москва|pages=66}}</ref>
=== Наставник Василиј Андрејевич Жуковски ===
Василиј Андрејевич Жуковски ступио је на дужност тада већ престолонаследника Александра 1826. године.<ref>{{Cite book|title=Александр II и его время, книга 1|last=Толмачев|first=Евгений|publisher=Терра-книжный клуб|year=1998|isbn=5-300-02052-4|location=Москва|pages=72}}</ref> Као и Мердер, имао је веома благородан утицај на васпитање будућег цара и потпуно поверење Николаја I.<ref>{{Cite book|title=Александр II и его время, книга 1|last=Толмачев|first=Евгений|publisher=Терра-книжный клуб|year=1998|isbn=5-300-02052-4|location=Москва|pages=74}}</ref> У јесен 1826. године Жуковски је направио план образовања престолонаследника под називом "План обуке", заснован на начелима познатог швајцарског педагога-демократе Песталоција, практично примењујући оно са чим се срео у иностранству.
По мишљењу Песталоција, у васпитању младог човека морају да постоје 3 фактора: 1) '''Личност васпитача''' и његов утицај на питомца својим примером и убеђењима, 2) '''Сам живот''', тј. услови живота којима је васпитаник окружен, у борби са којима се развија самосталност и кали карактер и 3) '''Осећање човекољубља у васпитању''', свест о свом дугу према људима и делатна љубав према њима. Водећи се тим начелима, Жуковски је поделио време и предмете бављења престолонаследника од његове осме до двадесете године.<ref>{{Cite book|title=Александр II и его время, книга 1|last=Толмачев|first=Евгений|publisher=Терра-книжный клуб|year=1998|isbn=5-300-02052-4|location=Москва|pages=74}}</ref>
Ради провере знања престолонаследника одређени су месечни и полугодишњи испити у присуству цара или царице. Представивши свој план Николају I, Жуковски је захтевао, уколико га цар прихвати, његово строго спровођење.<ref>{{Cite book|title=Александр II и его время, книга 1|last=Толмачев|first=Евгений|publisher=Терра-книжный клуб|year=1998|isbn=5-300-02052-4|location=Москва|pages=76}}</ref> Император је, делећи погледе Жуковског, прихватио план уз одређене измене (није одобравао учење латинског језика, читање у оригиналу класичних латинских аутора и "смешни пук").<ref>{{Cite book|title=Александр II и его время, книга 1|last=Толмачев|first=Евгений|publisher=Терра-книжный клуб|year=1998|isbn=5-300-02052-4|location=Москва|pages=77}}</ref>
== Политички ангажман ==
| |||