Срби католици — разлика између измена

нема резимеа измене
Коначно одступање Рима од хришћанског правоверја ([[православље|православља]]) повукло је за собом и хришћане латинског обреда у Далмацији, што се одразило на развој верских односа у средњовековним [[српске земље|српским земљама]], а првенствено у [[Српско Поморје|приморским областима]].
 
Током 11. и 12. века, у приморским српским земљама ([[Дукља]], [[Травунија]], [[Захумље]], [[Неретљанска област]]) преплитали су се различити верски утицаји. У то време, православље се ослањало на оближње источне центре ([[Охридска архиепископија]] и Драчка митрополија). На другој страни, римски утицај је оствариван преко црквених центара у [[Сплит]]у и [[Дубровачка бискупија|Дубровнику]]. Ради признања краљевског достојанства, дукљански владар [[Михајло Војислављевић|Михајло]] је успоставио везе са римским папом [[Папа Гргур VII|Гргуром VII]], који је [[1077]]. године признао Михајлово краљевско достојанство. Пошто је у приближно време успостављена и [[Барска надбискупија]],{{sfn|Живковић|2004|p=}} претпоставља се да то није могло бити остварено без изричитог сврставања уз Рим, чиме је постављена историјска основа за настанак ''католичког'' српства у приморским областима.
 
За то време, српске области у унутрашњости имале су своје православне епископе, који су били потчињени [[Охридска архиепископија|Охридској архиепископији]] све до [[2019]]. године, када је створена аутокефална [[Српска архиепископија]]. У међувремену, [[Вукан Немањић]] је као владар у Дукљи и Травунији успоставио непосредне контакте са римским папом [[Папа Иноћентије III|Иноћентијем III]], након чега је [[1199]]. године одржан сабор [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]], један од најзначајнијих католичких сабора у српским земљама током средњовековног периода.{{sfn|Коматина|2016|p=11, 221-228}}
 
Током позног средњег века, поред Барске надбискупије, најзначајнија католичка установа у српским земљама била је [[Которска бискупија]], која је имала проширену надлежност над католичким заједницама у разним трговачким местима у унутрашњости српских земаља.{{sfn|Станојевић|1912|p=}}{{sfn|Митровић|2011|p=289-305}}{{sfn|Коматина|2016|p=10, 378, 382}}
 
Поред католика латинског, односно римског обреда (римокатолици), током 15. века настају и покушаји стварања [[гркокатолицизам|гркокатоличких]] центара у српским средњовековним земљама. У време преговора око склапања [[Фирентинска унија|Фирентинске уније]] (1439), католички инквизитор [[Јован Капистран]] је покушао да поунијати српског деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] (1427-1456), али тај покушај није уродио плодом.{{sfn|Andrić|2016|p=202-227}} Стога је Католичка црква уз помоћ [[Млетачка република|Млетачке републике]] покушала да средином 15. века створи посебну [[унија (католицизам)|унијатску]], односно гркокатоличку епархију у [[Зета у саставу Српске деспотовине|Зети]], са циљем сузбијања српске православне [[Зетска епархија|Зетске епархије]].{{sfn|Божић|1982|p=278-288}} Под окриљем млетачких власти, у [[Доња Зета|Доњој Зети]] је постављен посебан унијатски владика, који је покушао да се учврсти на подручју око [[Пречиста Крајинска|Пречисте Крајинске]], али без већег успеха.{{sfn|Благојевић|Спремић|1982|p=419}}{{sfn|Ћирковић|2000|p=47-54}}
 
Управо у то време, крајем 15. века, барски надбискупи су добили високи наслов: ''примас Србије'' ({{lang-la|Primas Serviae}}), који је употребљаван и у облику: ''примас Краљевине Србије'' ({{lang-la|Primas Regni Serviae}}), односно: ''примас целе Краљевине Србије'' ({{lang-la|Primas totius Regni Serviae}}). Барски надбискупи су наслов ''примаса Србије'' задржали све до данашњих дана.{{sfn|Митровић|2011|p=303}}{{sfn|Коматина|2016|p=382}}
 
=== Рани нови век ===
{{главни чланак|Католичка пропаганда у српским земљама}}
 
Током [[15. век]]а, највећи део српских земаља потпао је под турску власт, што је утицало и на положај католичких Срба у суседним приморским областима, које су биле под влашћу двају република, [[Млетачка република|Млетачке]] републикеи [[Дубровачка република|Дубровачке]]. Падом млетачког [[Бар (Црна Гора)|Бара]] под турску власт [[1571]]. године, означен је почетак новог периода у историји [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]]. Катедрала Светог Ђорђа у Бару била је претворена у џамију. У наредном периоду, поједини барски надбискупи столовали су изван подручја своје дијецезе, управљајући надбискупијом из суседних области. У знатно повољнијем положају била је суседна [[Дубровачка надбискупија]], пошто је [[Дубровачка република]] успела да задржи своју државну самоуправу, под врховном влашћу турског султана. Историјске везе Дубровника са средњовековним српским државама значајно су допринеле очувању српских традиција у културном и политичком животу католичких Дубровчана. Томе је допринела и употреба српског језика и ћириличног писма у дипломатској пракси Дубровачке републике, која је имала и посебну [[Српска канцеларија у Дубровнику|Српску канцеларију]].{{sfn|Ђорђић|1971|p=147}}
 
Током 16. и 17. века, Дубровник је био главни центар за ширење католицизма према унутрашњости. Католичка црква је дубровачке трговце користила као обавештајце, а дубровачке свештенике као проповеднике. Важну улогу у организацији католичке пропаганде у српским земљама крајем [[16. век]]а имао је дубровачки језуита српског порекла [[Марин Темперица]]. У исто време, преко мреже [[Дубровачки трговци у бугарским земљама|дубровачких трговаца у бугарским земљама]], који су били Срби католици, подсталнутоподстакнуто је избијање [[Трновски устанак (1598)|Трновског устанака]] (1598), најзначајнијег устанка у бугарским земљама пре [[Бугарски народни препород|бугарског народног препорода]].<ref>[https://books.google.bg/books?id=HDQn3tJkyUcC&pg=PA234&lpg=PA234&dq=%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5+%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8+%D0%B8+%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE+%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&source=bl&ots=qgEeD5GQ9Z&sig=ACfU3U00JxjFg6mycKhtBg6MEc_mtuCbug&hl=bg&sa=X&ved=2ahUKEwjQsYaGs6XpAhVFyaYKHYPLAkwQ6AEwAnoECAoQAQ#v=onepage&q=%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5%20%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE%20%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&f=false Трновски устаници 1598. и 1686. (Историја Бугара)]</ref>
 
У циљу ширења католичког утицаја настало је и чувено дело [[Мавро Орбин|Мавра Орбина]] под насловом "[[Краљевство Словена Мавра Орбина|Краљевство Словена]]" (1601).{{sfn|Орбин|1968|p=}} Након [[Дуги рат|Дугог рата]] и [[мирМир у Житватороку (1606)|Житванског мира]] (1606), католицима је дозвољено да обнављају и граде цркве у Османском царству, чиме сесу отварастворени путпредуслови за интензивнију католичку пропаганду у српском земљама. Главно средиште за ширење пропаганде према унутрашости је Дубровачка република. Католичка црква је дубровачке трговце користила као обавештајце, а дубровачке свештенике као проповеднике. У то време се развија и посебан јужнословенски књижевни језик, који је у класицистичком маниру назван ''[[Илирски језик (jужнословенски)|илирски језик]]''. У циљу ширења католичког утицаја настаје и чувено дело под насловом "[[Краљевство Словена]]" (1601).
 
Током 16. и 17. века, значајан број православних Срба у областима под хабзбуршком и млетачком влашћу прелази на католицизам., Врхунацуз овогзадржавање процесаобредних падапосебности ([[гркокатолицизам]]). Путем унијаћења, [[Срби у Жумберку]] су постали гркокатолици, а на удару покатоличавања се потом нашла и [[Марчанска епархија]]. У време [[Кандијски рат|Кандијског рата]], када велики број Србаправославних православацаСрба, предвођених епископом [[Епифаније Стефановић|Епифанијем Стефановићем]] и калуђерима [[манастир Крка|манастира Крке]], прелази са турске на млетачку територију. Епифаније Стефановић је 1. новембра [[1648]]. године у Виру склопио унију, уз присуство [[Капуцинери|капуцина]] Вартоломеја из Вероне. Стефановић је убрзо затим умро, а калуђери су се окренули против уније, тако да је тај покушај унијаћења пропао.{{sfn|Борак|1998|p=148-149}}
 
На простору некадашње Млетачке Албаније и у Скадарској Крајини, један део се у 19. веку називао "Шестине", са десет села, са становништвом искључиво "(по)арнаућеним" Србима католицима, који говоре арнаутски.<ref>"Дело", Београд 1894. године</ref>
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|pages=7-44|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47|chapter-url=https://books.google.com/books?id=VKbtLQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђорђић|first=Петар|authorlink=Петар Ђорђић|title=Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози|year=1971|edition=1.|location=Београд|publisher=Завод за издавање уџбеника|url=https://books.google.com/books?id=EC8GLZpeotcC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2004|title=Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник|url=https://books.google.com/books?id=Z9mfAAAAMAAJ}}
* [[Јован Живојновић]]: "Крашовани (Карашани, Карашавци): белешке, народни обичаји и примери језика", Нови Сад 1907. године
* {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века|year=2016|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=MaOADgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Лађевић|editor-first=Петар|title=Етноконфесионални и језички мозаик Србије|year=2014|location=Београд|publisher=Републички завод за статистику|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Etnomozaik.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милтојевић|first=Милутин|year=2014|chapter=Српска историографија о унијаћењу Срба у седамнаестом веку|title=Историографија и савремено друштво|location=Ниш|publisher=Филозофски факултет|pages=220-230|url=https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/zbornici/2014/nauka-i-savremeni-univerzitet-istoriografija-i-savremeno-drustvo-prvi-tom}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милутиновић|first=Коста|chapter=Срби у Далмацији 1797-1878|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=277-307|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Сукоб барског архиепископа и которског епископа око јурисдикције над католичким парохијама у средњовековној Србији|title=Споменица академика Симе Ћирковића|year=2011|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=289-305|chapter-url=https://books.google.com/books?id=t_ZCCwAAQBAJ&pg=PA289}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Орбин|first=Мавро|author-link=Мавро Орбин|title=Краљевство Словена|year=1968|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|chapter=Неке од највећих хришћанских јереси првог миленијума: аријанство, монофизитство, филиокве (filioque)|title=Црква Христова и свет религије: Антологија православних виђења|year=2007|edition=2. допуњено|location=Београд|publisher=Досије|pages=331-336}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Siecienski|first=Anthony Edward|year=2009|title=The Filioque: History of a Doctrinal Controversy|location=Oxford-New York|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=auT8VbgOe48C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Станојевић|first=Станоје|author-link=Станоје Станојевић|title=Борба за самосталност Католичке цркве у Немањићској држави|year=1912|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.xom/books?id=1towAQAAMAAJ}}
* Никола Тоља: "Дубровачки Срби католици: истине и заблуде", Дубровник 2011. године
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Archiepiscopus Craynensis|journal=Историјски записи|year=2000|volume=73|issue=1-2|pages=47-54|url=https://books.google.com/books?id=La9pAAAAMAAJ}}