Срби католици — разлика између измена

Током 11. и 12. века, у приморским српским земљама ([[Дукља]], [[Травунија]], [[Захумље]], [[Неретљанска област]]) преплитали су се различити верски утицаји. У то време, православље се ослањало на оближње источне центре ([[Охридска архиепископија]] и Драчка митрополија). На другој страни, римски утицај је оствариван преко црквених центара у [[Сплит]]у и [[Дубровачка бискупија|Дубровнику]]. Ради признања краљевског достојанства, дукљански владар [[Михајло Војислављевић|Михајло]] је успоставио везе са римским папом [[Папа Гргур VII|Гргуром VII]], који је [[1077]]. године признао Михајлово краљевско достојанство. Пошто је у приближно време успостављена и [[Барска надбискупија]],{{sfn|Живковић|2004|p=}} претпоставља се да то није могло бити остварено без изричитог сврставања уз Рим, чиме је постављена историјска основа за настанак ''католичког'' српства у приморским областима.

Током позног средњег века, поред Барске надбискупије, најзначајнија католичка установа у српским земљама била је [[Которска бискупија]], која је имала проширену надлежност над католичким заједницама у разним трговачким местима у унутрашњости српских земаља.{{sfn|Станојевић|1912|p=}}{{sfn|Митровић|2011|p=289-305}}{{sfn|Коматина|2016|p=10, 378, 382}}

Током [[15. век]]а, највећи део српских земаља потпао је под турску власт, што је утицало и на положај католичких Срба у суседним приморским областима, које су биле под влашћу двају република, [[Млетачка република|Млетачке]] републикеи [[Дубровачка република|Дубровачке]]. Падом млетачког [[Бар (Црна Гора)|Бара]] под турску власт [[1571]]. године, означен је почетак новог периода у историји [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]]. Катедрала Светог Ђорђа у Бару била је претворена у џамију. У наредном периоду, поједини барски надбискупи столовали су изван подручја своје дијецезе, управљајући надбискупијом из суседних области. У знатно повољнијем положају била је суседна [[Дубровачка надбискупија]], пошто је [[Дубровачка република]] успела да задржи своју државну самоуправу, под врховном влашћу турског султана. Историјске везе Дубровника са средњовековним српским државама значајно су допринеле очувању српских традиција у културном и политичком животу католичких Дубровчана. Томе је допринела и употреба српског језика и ћириличног писма у дипломатској пракси Дубровачке републике, која је имала и посебну [[Српска канцеларија у Дубровнику|Српску канцеларију]].{{sfn|Ђорђић|1971|p=147}}

Током 16. и 17. века, Дубровник је био главни центар за ширење католицизма према унутрашњости. Католичка црква је дубровачке трговце користила као обавештајце, а дубровачке свештенике као проповеднике. Важну улогу у организацији католичке пропаганде у српским земљама крајем [[16. век]]а имао је дубровачки језуита српског порекла [[Марин Темперица]]. У исто време, преко мреже [[Дубровачки трговци у бугарским земљама|дубровачких трговаца у бугарским земљама]], који су били Срби католици, подсталнутоподстакнуто је избијање [[Трновски устанак (1598)|Трновског устанака]] (1598), најзначајнијег устанка у бугарским земљама пре [[Бугарски народни препород|бугарског народног препорода]].<ref>[https://books.google.bg/books?id=HDQn3tJkyUcC&pg=PA234&lpg=PA234&dq=%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5+%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8+%D0%B8+%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE+%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&source=bl&ots=qgEeD5GQ9Z&sig=ACfU3U00JxjFg6mycKhtBg6MEc_mtuCbug&hl=bg&sa=X&ved=2ahUKEwjQsYaGs6XpAhVFyaYKHYPLAkwQ6AEwAnoECAoQAQ#v=onepage&q=%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5%20%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE%20%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&f=false Трновски устаници 1598. и 1686. (Историја Бугара)]</ref>

У циљу ширења католичког утицаја настало је и чувено дело [[Мавро Орбин|Мавра Орбина]] под насловом "[[Краљевство Словена Мавра Орбина|Краљевство Словена]]" (1601).{{sfn|Орбин|1968|p=}} Након [[Дуги рат|Дугог рата]] и [[мирМир у Житватороку (1606)|Житванског мира]] (1606), католицима је дозвољено да обнављају и граде цркве у Османском царству, чиме сесу отварастворени путпредуслови за интензивнију католичку пропаганду у српском земљама. Главно средиште за ширење пропаганде према унутрашости је Дубровачка република. Католичка црква је дубровачке трговце користила као обавештајце, а дубровачке свештенике као проповеднике. У то време се развија и посебан јужнословенски књижевни језик, који је у класицистичком маниру назван ''[[Илирски језик (jужнословенски)|илирски језик]]''. У циљу ширења католичког утицаја настаје и чувено дело под насловом "[[Краљевство Словена]]" (1601).

Током 16. и 17. века, значајан број православних Срба у областима под хабзбуршком и млетачком влашћу прелази на католицизам., Врхунацуз овогзадржавање процесаобредних падапосебности ([[гркокатолицизам]]). Путем унијаћења, [[Срби у Жумберку]] су постали гркокатолици, а на удару покатоличавања се потом нашла и [[Марчанска епархија]]. У време [[Кандијски рат|Кандијског рата]], када велики број Србаправославних православацаСрба, предвођених епископом [[Епифаније Стефановић|Епифанијем Стефановићем]] и калуђерима [[манастир Крка|манастира Крке]], прелази са турске на млетачку територију. Епифаније Стефановић је 1. новембра [[1648]]. године у Виру склопио унију, уз присуство [[Капуцинери|капуцина]] Вартоломеја из Вероне. Стефановић је убрзо затим умро, а калуђери су се окренули против уније, тако да је тај покушај унијаћења пропао.{{sfn|Борак|1998|p=148-149}}