Милан Ћурчин — разлика између измена

Потицао је из имућне панчевачке трговачке породице. Његов отац Васа Ћурчин био је сувласник познате трговачке фирме "Ћурчин и Стојановић".<ref>"Политика", Београд 30. април 2012.</ref> Славни комедиограф [[Бранислав Нушић]] био је као дечак трговачки калфа у тој радњи - "само три дана" (1876). Основну школу учио је у Панчеву, а гимназију у Новом Саду. У Новом Саду приватно га је учио [[Јован Грчић]]. Започео је 1900. године студије германистике и славистике у Бечу.<ref>"Бранково коло", Сремски Карловци 1906.</ref> У младости он је песник особењак, ''декадент и индивидуаилиста''. Један је од представника српске [[модернизам|модерне]] и значајан књижевни историчар, а радио је и као доцент [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] (1906-1914)<ref>Васо Милинчевић: "Велика школа и велики професори", Београд 2006.</ref> на Катедри за немачки језик и књижевност, обрађујући јужнословенско-немачке литерарне везе. Тада издаје и уређује две књиге Српскохрватског алманаха (Београд – Загреб, 1910. и 1911). Ћурчин је 1904. докторирао германистику и [[славистика|славистику]] у [[Беч]]у са тезом ''Српска народна поезија у немачкој литератури''.<ref name="мики">{{cite book|last=Ћурчин|first=Милан|title=Гете у есејима Милана Ћурчина|publisher=Панчево : Mali Nemo, 2012|isbn=978-86-7972-080-1|pages=137}}</ref> Теза је наредне године објављена у Лајпцигу, да би на наш језик била преведена 1987. поводом двестоте годишњице [[Вук Стефановић Караџић|Вуковог]] рођења. За време Првог светског рата био је члан Југословенског одбора у Лондону, где је деловао у југословенском духу. У периоду од 1920. до 1941. у Загребу излази часопис ”за културна, политичка и друштвена питања” под називом "[[Нова Европа (часопис)|Нова Европа]]", који уређује и издаје Ћурчин.<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web|title=Nova Evropa|url=https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=44197|website=Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=23. 11. 2020}}</ref> Други светски рат провео је прикривен у Сплиту. Бавио се и превођењем (са немачког, на енглески, француски, румунски, чешки, италијански...). Педесетих година 20. века (од 1950) он је редактор Лексикографског завода у хрватској претоници. Пензионисан је 1954. године. Умро је у Загребу 1960, али су му посмртни остаци пренети у Панчево и сахрањени у породичној гробници.