Оскар Кокошка — разлика између измена

'''Оскар Кокошка''' ({{јез-нем|Oskar Kokoschka}}, [[Пехларн]], [[Доња Аустрија]], [[1886]] — [[Монтро]], [[Швајцарска]] [[1980]]) био је [[Аустрија|аустријски]] сликар и графичар [[експресионизам|експресионизма]] и песник [[Чешка|чешког]] порекла. У периоду [[1905]]—[[1909]]. године похађао је [[Школа уметничких заната у Бечу|Школу уметничких заната]] у [[Беч]]у. Тада је био под утицајем бечког [[југендстил]]а, нарочито [[Густав Климт|Густава Климта]] (на пример [[портрет]] ''[[Адолф Лос портрет|Адолф Лос]]'', [[1907]]). Стварао је углавном [[литографија|литографије]] у боји, а такође и [[илустрација|илустрације]] за сопствене текстове. Године [[1910]]. настанио се привремено у [[Берлин]]у и успоставио контакте са експресионистичким уметницима као што су [[Емил Нолде]], [[Макс Пехштајн]], [[Е. Л. Кирхнер]] који су имали кључног утицаја на његов начин сликања пре свега на однос према облику и боји. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] доживео је тешку повреду главе. Следећих година настали су експресионистички радови који су подсећали на радове [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]] и [[Емил Нолде|Емила Нолдеа]], претежно литографије (''[[Заљубљени пар са мачком]]'', [[1917]]), као и његови први прикази градова ([[Дрезден (слика)|Дрезден]], [[Нојштат I]], [[1919]]. године). Године [[1920]]. преузео је професуру на Академији у [[Дрезден]]у а од [[1923]]. године путовао је по [[Европа|Европи]], [[Северна Африка|Северној Африци]] и [[Блиски исток|Блиском истоку]] где је претежно сликао [[пејзаж]]е и приказе градова. Године [[1933]]. прокажен је као [[Дегенерична уметност|дегенеричан уметник]], па је у знак протеста створио [[1937]]. године ''[[Аутопортрет дегенеричног уметника]]''. Године [[1938]]. емигрирао је у [[Енглеска|Енглеску]]. Од [[1953]]. године живео је на [[Женевско језеро|Женевском језеру]]. Кокошка је развио свој сопствени експресионистички стил са драматично нервозним начином сликања и скоро [[барок]]ном динамиком облика и боја. Значајан саставни део његовог стваралаштва јесу портрети, чија психолошка изражајност сведочи о способности дубоког уживљавања. Поред тога Кокошка је сликао и слике митолошког и алегоријског садржаја (триптих ''[[Сага о Прометеју]]'', [[1950]]). Стварао је и сценографије (за Чаробну фрулу, [[1955]]) и написао више експресионистичких драма.▼