Фрушкогорски манастири — разлика између измена

 

На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на [[Срем|сремској]] планини [[Фрушка гора]], смештено је шеснаест [[Српска православна црква|српских]] [[Православље|православних]] [[манастир]]а, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за [[култура|културно]] добро од изузетног значаја за [[Република Србија|Републику Србију]] [[1990]]. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине [[УНЕСКО]]-а.

 

Шире подручје [[Фрушка гора|Фрушке горе]] од давнина је било богато светилиштима, а током [[16. век|16]]. и [[17. век]]а на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Неколико [[манастир]]а је тешко оштећено и током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] [[1999]].

 

Од запада ка истоку налазе се манастири:

 

Истраживачи српске нововековне [[уметност]]и у [[Подунавље|Подунављу]] утврдили су извесну правилност у просторном склопу [[манастир]]ских [[храм]]ова, те су оне саграђене у [[16. век]]у повезали са [[Моравски стил|моравском архитектуром]] средњовековне Србије.

 

Манастирски храмови саграђени током [[18. век|18. век]]а представљју занимљиву комбинацију традиционалне [[архитектура|архитектуре]], по угледу на [[Манастир Ново Хопово| Ново Хопово]], и [[барок]]ног модела преузетог из репертоара западноевропске [[архитектура|архитектуре]].