Корисник:DrMako/песак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: уклоњена већина текста Визуелно уређивање
Ред 20:
 
== Санитетска служба краљевине Србије до Првог светског рата ==
 
Српска војска је у Првом балканском рату имала два санитетска воза на прузи Београд-Ристовац и један на прузи Сталаћ-Ужице. Од особља санитетски воз је имао лекара-санитетског официра (уједно командира воза), лекарског помоћника, апотекара, подофицира и 24 болничара. Воз је могао да прими око 200-400 седећих и 180-200 лежећих рањеника и болесника. У октобру 1914. формирана су још два санитетска воза. <ref>[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 367.</ref>
=== До 19. века ===
Сачувани документи из 15. века показују да је деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456) имао на Дунаву лаке лађе (шајке) за превоз и негу рањеника до болнице у Смедереву.<ref>[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 364</ref>
 
=== Образовање санитетских кадрова ===
За школовање и усавршавање активних и резервних официра и подофицира санитетске службе, у Европи су у другој половини 19. века основане санитетске школе. У Србији, прва ''Војносанитетска школа'' организована је 1901. за припремање средњег санитетског особља. Примани су младићи од 15-19 година са завршена 4 разреда гимназије или реалке. Школовање је трајало 3 године. Престала је са радом почетком Првог балканског рата 1912.<ref>[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 363</ref> Поред тога, по француском узору, у српској војсци су организовани курсеви за носиоце рањеника, и војнохигијенски курсеви за оспособљавање лекара за рад у регрутним комисијама и за сузбијање маларије.<ref>[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 365</ref>
 
=== Санитетски возови ===
Санитетски возови, опремљени за евакуацију и лечење рањеника и болесника, са медицинским особљем и посебним вагонима за амбуланту са апотеком, кухињу и болесничке постеље, први пут су употребљени у Кримском рату (1853-1856) и Америчком грађанском рату (1861-1865). Њихово коришћење у Европи почело је 1866. у Немачкој (Аустријско-пруски рат 1866), 1870. у Француској (Француско-пруски рат 1870-1871), а 1876. у Русији (Руско-турски рат 1877-1878). Капацитет санитетског воза износио је 15-20 вагона, са 18 лежаја или 58-75 седишта по вагону. Српска војска је први пут употребила санитетске возове у Првом балканском рату (1912) - имала је два санитетска воза на прузи Београд-Ристовац и један на прузи Сталаћ-Ужице. Од особља санитетски воз је имао лекара-санитетског официра (уједно командира воза), лекарског помоћника, апотекара, подофицира и 24 болничара. Воз је могао да прими око 200-400 седећих и 180-200 лежећих рањеника и болесника. У октобру 1914. формирана су још два санитетска воза. <ref>[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 367.</ref>
 
== Референце ==