Католичка пропаганда у српским земљама — разлика између измена

[[Кипарски рат]], упркос [[Битка код Лепанта|победи у Лепанта]], показује да је [[Отоманско царство]] била прва војна сила. [[Турски страх]], у комбинацији са текућом [[Контрареформација|контраформацијом]], поставио је основу за нови концепт одвраћања од османлијских освајања. Са своје стране, Османлије су обновили [[Пећка патријаршија|ПећккеПећку патријаршијепатријаршију]], а затим се раздвојили од румелиjског — [[Босански пашалук|босанског пашалука]].

[[Дуги рат]] катализира процес. Након [[Мохачка битка|Мохачке битке]] и у вези с [[Реформација|реформацијом]], основан је ''Илирско-мађарски колеџ у [[Болоња|Болоњи]]'' (1554-1781). Непосредно након убиства Соколовића, [[1580|1580.]] године ''у Лорету'', близу [[Анкона|Анконе]], основан је ''Илирски колеџ''. <ref>[https://hrcak.srce.hr/47711 Naši pitomci u Loretu; Antun Dević; Biskupija đakovačko-srijemska]</ref>

Након [[Житвански мир|Житванског мира]], под којим је додељено право католика на цркве у Отоманском царству, основан је ''Хрватски колеџ у Грацу[[Грац]]<nowiki/>у и Бечу[[Беч]]<nowiki/>у'' (1608-1783) и ''Илирски колегиј у Фермију'' (1663-1746). <ref>[https://books.google.hr/books?id=9dNHbgYab7QC&pg=PA273&lpg=PA273&dq=Collegium+Illyrico-Hungaricum&source=bl&ots=ToeXiW1nCl&sig=9On1awQ0PUS5LUJ_SYVn0RtpdtM&hl=hr#v=onepage&q=Collegium%20Illyrico-Hungaricum&f=false Колеџи Илирије]</ref>

Ова институционална окосница, у комбинацији са пропагандом вере, створила је услове и постигла католицизам у [[17. векувек]]<nowiki/>у од стране Срба, углавном у [[Далмација|Далмацији]], а мање у [[Славонија|Славонији]].

[[Ilirizam|Илиризам]] је у [[19. векувек]]<nowiki/>у користио католичку базу на [[Илирски језик (jужнословенски)|илирском језику]], коју је створио [[Бартол Кашић]].

Бартол Кашић и [[Александар Комуловић]] су први учитељи [[Илирски језик|илирског језика]] на ''Илирској академији у Риму[[Рим]]<nowiki/>у'', коју је [[1599|1599.]] основао [[Папа Климент VIII]]. [[Папа Урбан VIII]] обавезао је од 16. октобра [[1623|1623.]] универзитете у Болоњи, [[Падова|Падови]], Бечу, [[Инголштат|Инголштату]], [[Келн|Келну]], Лувану, [[Париз|Паризу]], [[Тулуза|Тулузу]], [[Валенсија]], [[Саламанка]] и Алцала[[Алкала де Енарес|Алкала де Хенарес]] близу [[Мадрид|Мадрида]] да у своје програме уведу обавезну студију илирског језика.

Католичка пропаганда у 17. вијеку дала је значајне резултате у Далмацији, а мање у Славонији. Тада су постављени темељи за латинизацију [[Власи (Романи)|Влаха]] који су добили свој [[влашки статут]]. [[Католичка пропаганда у бугарским земљама]] је слаба, али је [[Ердељ]] у 17. веку поставио солидне темеље за будућу румунску нацију. [[Гроф Ђорђе Бранковић]] је жртва ове католичке пропаганде која слаби у наредном веку просветљења.