Станислав Лешћински — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
Станислав је рођен у моћној [[династија Лешћински|магнатској породици]] из [[Великопољска|Великопољске]], и у младости је имао прилику да путује [[Западна Европа|западном Европом]]. Краље [[Карл XII Шведски]] је 1702. умарширао у његову државу као део похода у низу ратова између сила [[Северна Европа|северне Европе]]. Карл је 1704. присилио [[шљахта|пољско племство]] да збаци пољској краља, [[Август II Јаки|Августа II Јаког]], и да поставе Станислава на престо. Почетак 18. века је био период великих проблема и превирања за Пољску. Карл је 1709. године поражен од Руса у [[Битка код Полтаве|бици код Полтаве]] и повукао се у Шведску, оствљајући Станиславе без стварне и стабилне подршке. Август II повратио пољски престо, а Станислав је напустио земљу и населио се у фрацуској покрајини [[Алзас]]у. Станиславова кћерка [[Марија Лешћинска]] се 1725. удала за [[Луј XV|Луја XV]].
Када је Авуст умро 1733. Станислав је покушао да поврати пољски престо уз француску подршку својој кандидатури. Након тајног путовања у [[Варшава|Варшаву]], Сејм га је надмоћном већином изабрао за краља Пољске. Међутим, пре његовог крунисања, [[Руска Империја|Русија]] и [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]] су, у страху да ће Станислав увући пољску у шведско-француски савез, напале Пољску да би поништили његов избор. Станислав је био још једном збачен са трона, и под руским утицаје, мала мањина је изабрала саксонског кнеза-изборника [[Фридрих Август II|Фридириха Августа II]] на пољски трон као Августа III. Станислав се побукао у град [[Гдањск|Данцинг]] да би сачекао француску помоћ која није дошла. Побегавши из града пре него што га је заузела руска војска, отпутовао је у [[Калињинград|Кенигсберг]] у [[Пруско краљевство|Пруској]], одакле је предводио герилски рат против новог краља и његових руских заштиника. [[Бечки мир (1738)|
Станислав се у Лорени показао као добар управник и подстицао је привредни развој. Његов двор у [[Линевил]]у је постао познат културни центар, а основао је и академију наука у [[Нанси]]ју и војни колеџ.
| |||