Антибирократска револуција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 91:
Обарање војвођанског и црногорског руководства, као и експлицитно коришћење српског национализма, представљао је шок за југословенску јавност те изазвао лавину реакција широм Југославије које тадашња партијска и државна руководства нису могла спутавати ни игнорисати. Најжешће су осуде стизале из Словеније, чије је [[савез комуниста Словеније|партијско руководство]] предњачило у осуди догађаја у Новом Саду и Титограду, називајући их пучевима, односно моделом по којем би се у остатку државе успоставио репресивни поредак. У јавности других република је такође дошло до осуда антибирократске револуције и оптуживања Милошевића за национализам и популизам, док су службени државни и партијски органи у томе били много суздржанији. Међутим, осим вербалних осуда постојало је мало иницијатива да се антибирократској револуцији стане на крај, чак и симболичним мерама.
Једини који је у то време озбиљно покушао да заустави Милошевића био је председник Председништва ЦК СКЈ [[Стипе Шувар]]. За време опсаде партијског седишта у Новом Саду је тражио од тадашњег савезног секретара унутрашње послове [[Петар Грачанин|Петра Грачанина]] да је разбије кориштењем контингената савезне милиције, што је Грачанин одбио. Када то није успело, Шувар је покушао на -{XVII}- седници ЦК СКЈ да добије подршку за план којим би савезно партијско руководство недвосмислено осудило Милошевића и његову политику, односно искључило њега и његове присталице из Партије. Тај план, међутим, није успео због нејасног става [[Организација СКЈ у ЈНА|Организације СКЈ у ЈНА]], непопуларности самог Шувара који је уживао репутацију догматског комунисте и непријатеља демократских реформи, као и колебљивости и недостатка јединства у појединим партијским организацијама. На самој маратонској седници, која је као и Осма седница ЦК СК Србије, преношена на телевизији, Шувар је успео тек, користећи тајно гласање чланова ЦК СКЈ, да спречи да у Председништво уђе Милошевићев присталица [[Душан Чкребић]]. Тај је резултат, пак, подстакао македонског представника [[
Милошевић је на те догађаје реаговао с дотада незапамћеном пропагандном кампањом против Шувара која се наставила све до маја 1989. године када је напустио свој положај како би преузео место хрватског члана Председништва СФРЈ.
| |||