Мангрове — разлика између измена

Велика разноврсност биљних врста се може пронаћи у станишту мангрова, али од признатих 110 врста, само 54 врста у 20 родова из 16 породица чини праве мангрове, тј врсте које се могу пронађи само у природном станишту мангрова и ретко другде.<ref name="Hogarth"> Hogarth, Peter J. (1999). ''The Biology of Mangroves'' Oxford University Press, Oxford.</ref> [[Конвергента еволуција]] је учинила да многе врсте ових биљака имају слична решења за проблеме различитог [[салинитет]]а, величине [[плима и осека|плиме]], анаеробна земљиште и интензивно осунчавање које долази од чињенице да оне живе у тропским областима. Биодиверзитет је углавном низак у мангровама – — више од 20 врсти је ретко.<ref name="Mathias">[http://www.botgard.ucla.edu/html/botanytextbooks/worldvegetation/marinewetlands/mangal/index.html Mangal (Mangrove). ''World Vegetation''. Mildred E. Mathias Botanical Garden, University of California at Los Angeles] {{Wayback|url=http://www.botgard.ucla.edu/html/botanytextbooks/worldvegetation/marinewetlands/mangal/index.html |date=20120209010910 }}, Приступљено 12. 4.април 2013.</ref> Ово се посебно односи на области са већим географским ширинама и у обе Америке. Највећи биодиверзитет се може наћи у шумама [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]], [[Индонезија|Индонезије]] и [[Малезија|Малезије]].

Црвене мангрове, које живе у већини поплављених области, издигну себе изнад нивоа мора преко дугачког корена и могу да узимају кисеоник преко пора у кори дрвета ([[лентицела]]). Црне мангрове живе на вишем земљишту и образују много [[пнеуматофора]] (специјализованих кореноликих структура које избијају из земље попут сламчица за дисање) које су прекривене лентицелима. Ове „сламчице за дисање“дисање” обично достигну висину од 30 центиметара, а код неких врста преко 3 метра. Постоји четири типа пнеуматофора – — штуласте, клинасте, коленасте и тракасте. Коленаст и тракаст тип се могу комбиновати са потпорним коренима у основи дрвета. Корења такође имају велике [[аеренцим]]е које служе да убрзају кретање кисеоника у биљци.

Црвене мангрове одстрањују [[со|сô]] путем изузетно непропустивљивог корења које су пуне [[суберин]]а, који делује као суперфилтер који одстрањује [[кухињска со|натријум-хлорид]] из остатка биљке. Анализа воде унутар биљака мангрове показује да се од 90 % до 97 % соли одстрањује у корену. Со која се акумулира, изданцима се концентрише у старим листовима који касније отпадају, или се безбедно складишти у ћелијским [[вакуола]]ма. Беле (или сиве) мангрове могу да луче со директно; оне имају две жлезде за со у сваком корену листа (отуда и име за ту врсту мангрова, пошто су оне покривене кристалима соли).

У овим оштрим условима, мангрове су развиле посебан механизам да помогну својим потомцима да преживе. Све мангрове имају плутајуће семе које је погодно за ширење у води. За разлику од већине других биљака, чија семена клијају у земљи, семена многих мангрова (на пример црвених мангрова) клијају док су још на родитељском стаблу - — [[Вивипарија (биљке)|вивипарија]]. Када проклијају, клица расте унутар плода (на пример код врста ''-{Aegialitis, Acanthus, Avicennia}-'' и ''-{Aegiceras}-'') или кроз плод (на пример код врста ''-{Rhizophora}-'', ''-{Ceriops, Bruguiera}-'' и ''-{Nypa}-'') и образују [[пропагула|пропагулу]] (клицу која је спремна да иде) која може сама себи да производи храну преко фотосинтезе. Када пропагула сазри, она пада у воду, којом се може пренети на велике удаљености. Пропагуле могу да преживе исушивање и остану успаване недељама, месецима па чак и годину дана пре него што дођу до погодног окружења. Када је пропагула спремна да образује корен, она ће променити своју густину тако да сада издужени део плута вертикално, а не хоризонтално. У овом положају ће вероватно пристати у муљ или на корен. Ако се не прикачи нигде, она може да измени своју густину тако да поново плута у потрази за бољим условима.

Због осетљивости на температуре субполарне климе, мангрове су у континенталном делу САД ограничене на обални део полуострва Флорида и изолована подручја<ref>[http://www.nwrc.usgs.gov/climate/fs95_97.pdf "Modeling„Modeling Hurricane Effects on Mangrove Ecosystems"Ecosystems” U.S. Geological Survey, USGS FS-095-97, June 1997], Приступљено 12. 4.април 2013.</ref> на јужној обали залива [[Луизијана|Луизијане]]<ref>{{cite web |url=http://www.wlf.state.la.us/pdfs/experience/Coastal%20Mangrove-Marsh%20Shrubland.pdf |work=Conservation Habitats & Species Assessments |title=Coastal Mangrove-Marsh Shrubland |publisher=Louisiana Department of Wildlife & Fisheries |year=2005 |format=[[PDF]] |access-date=18. 01. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090326171147/http://www.wlf.state.la.us/pdfs/experience/Coastal%20Mangrove-Marsh%20Shrubland.pdf |archive-date=26. 03. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref> и на југу [[Тексас]]а<ref>{{cite journal |last=Yang|first=Chenghai|author2=Everitt, James; Fletcher, Reginald; Jensen, Ryan;Mausel, Paul |date=15. 3. 2008 |title=Mapping Black Mangrove Along the South Texas Gulf Coast Using AISA+ Hyperspectral Imagery |journal=Biennial Workshop on Aerial Photography, Videography, and High Resolution Digital Imagery for Resource Assessment Proceedings |publisher=American Society for Photogrammetry and Remote Sensing |url=http://www.ars.usda.gov/research/publications/publications.htm?seq_no_115=213366}}</ref>.

У [[Северна Америка|Северној Америци]] [[мочвара|мочваре]] се на [[Флорида|Флориди]] протежу јужно од [[језеро|језера]] [[Окичоби (језеро)|Окичоби]] и заузимају више од 28.000 -{km²}- површине. Јужни део ових мочвара претворен је у [[национални парк]]. У тим подручјима вода се излива из језера у [[Мексички залив]]. То је део са плитком водом који настањују [[шаш (биљка)|шаш]], [[шевар|рогоз]] и [[трава]] уопште. Трава прилично покрива површину и тек местимично могу да се виде водене површине без њих, а има и дрвећа које као да израња из воде. Уз саму морску обалу је практично непроходан појас мангрове. То су црвене, црне и беле мангрове. Дубљи јарци су целе године под водом.<ref name="атлас">Група аутора. ''„Велики атлас животиња“животиња”''. [[Младинска књига]], Љубљана-Загреб, 1989.</ref>

У [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] мангрове се срећу у виду појасева, од којих се сваки одликује специфичном врстом, односно групом врста [[дрво|дрвећа]]. На те мангрове, које називају још и [[мангал]] обично се надовезују [[низија|низијске]] тропске [[шума]] у којима се могу срести исте врсте које насељавају мангрове.<ref name="атлас" />

У Аустралазији, мангрове се појављују око [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]], [[Сулавеси]]ја и на околним острвима. У југоисточној [[Аустралија|Аустралији]] се разликују поједине биљне зоне, од којих мангрове чине последњи појас западних, влажних падина окренутих ка [[Тихи океан|Тихом океану]].<ref name="атлас" /> У Аустралији је око 11.500 -{km²}- прекривено мангровама и допиру ка крајњем југу ка ували у [[Викторија (Аустралија)|Викторији]] (37° 45') и Баркеровој ували у [[Аделејд]].<ref>{{Cite book|last=Zann|first = Leon P.|url=http://www.deh.gov.au/coasts/publications/somer/annex1/mangrove.html |publisher=Australian Government, Dept of Environment and Heritage |chapter = Mangrove ecosystems in Australia: structure, function and status |title= State of the Marine Environment Report for Australia | accessdate = 25. 11. 2006.|origyear = 1995 |isbn=978-0-642-17399-7|id=}}</ref> [[Нови Зеланд]] има шумовите мангрове на око 38° (слично аустралијском најјужнијем опсегу мангрова): крајња географска дужина на западној обали је лука [[Раглан]] (37° 48'), на источној обали, лука [[Охива]] је крајњи југ где се мангрове налазе (38° 00').<ref>[http://www.treasuresofthesea.org.nz/mangroves-and-seagrasses Mangroves and Seagrasses - — Treasures of the Sea] {{Wayback|url=http://www.treasuresofthesea.org.nz/mangroves-and-seagrasses |date=20081014051147 }}, Приступљено 12. 4.април 2013.</ref>

Мангрове се срећу и у [[Африка|Африци]], [[Јужна Америка|Јужној Америци]], где „прерастају“„прерастају” у [[тропска кишна шума|тропске кишне шуме]], али и на бројним [[острво|острвима]].<ref name="атлас" /> Веома важна подручја мангрова се налазе у [[Кенија|Кенији]] и [[Мадагаскар]]у, које се мешају са обалским мадагаскарским сувим листопадним шумама. [[Нигерија]] има највећу област покривену мангровама у Африци и она заузима 36.000 -{km²}-. Велики део тих области је уништен у последњих 50 година услед изливања [[нафта|нафте]] у мора због [[хаварија|хаварије]] [[Танкер за превоз нафте|танкера]]. То је имало лош [[утицај]] и на локалну [[економија|економију]], односно [[риболов]].<ref name="Geographic">-{O'Neill. Curse of the Black Gold. National Geographic, Feb.2007;88-117}-</ref>

Као и у свим другим [[екосистем]]има, и у мангровама се сви [[еколошки фактори]] одликују истовременошћу, тако да су сви кључни за развој [[Вегетација (биљке)|вегетације]]. Међу посебно важне, који највише утичу на облике животних форми сваке врсте која настањује мангрову, истичу се повећана [[концентрација]] [[со]]ли, недостатак [[кисеоник]]а (условљен великом продуктивношћу) и кретање воде, односно [[плима и осека]]. Ови фактори имају утицај и на просторну организацију, односно [[спратовност]], и сам изглед биоценозе мангрове, јер у појединим деловима света доминирају различите врсте, па се тако могу разликовати беле, црне, црвене, као и мангрове палми које се срећу у југоисточној [[Аустралија|Аустралији]].<ref name="атлас" />

[[Биљке]] су прилагођене на повишену [[концентрација|концентрацију]] [[со]]ли и могу да поднесу периодично потапање током [[плима и осека|плиме]]. Велики број биљака су [[сукуленте]] јер у мангровама влада [[физиолошка суша]]. Наиме, концентрација соли у морској води и [[ћелијски сок|ћелијском соку]] ових биљака је једнака, па је тако онемогућена размена [[минерал]]а између ове две средине. Овај проблем биљке превазилазе тако што депонују [[резерва|резерве]] воде у својим [[Орган (анатомија)|органима]]. [[Отпорност]] на повишену концентрацију соли код различитих [[врста]] је различита. Различите врсте различито подносе и потапање у морској води услед плиме, па се тако јавља неколико зона, које су прилично уочљиве у југоисточној Азији.<ref name="природа" />

Вегетација је подељена на посебне зоне у зависности од еколошких фактора који у том делу утичу на биљке. Врсте које су отпорније на повећану концентрацију соли чине спољашњи појас који је уз море и на удару плиме сваки дан. Мање отпорне биљке чине унутрашњи појас до кога вода допире тек неколико пута годишње када је плима изузетна.<ref name="атлас" /> Ове биљке су доминантне врсте у одређеним појасевима и дају типичан изглед биоценози.

За разлику од дрвећа у мангровама које одликује корење за вентилацију, ''-{[[Rhizophora]]}-'' је дрво чије корење изгледа попут мреже и има потпорну улогу. [[Семе]] ове биљке проклија док је у контакту са родитељском биљком и од ње се одваја тек по продору корена у супстрат. Ова прилагођеност омогућава семену да га плима не однесе далеко на пучину.<ref name="атлас" />

Испреплетано, густо корење биљака мангрове представља практично природну [[брана|брану]] и сакупља органски [[материјал]] који доносе [[река|реке]] или [[плима и осека|плима]]. [[Муљ]] обогаћен тим материјалом постаје [[дом]] и [[храна]] многобројним животињским [[организам|организмима]].<ref name="атлас" />

Популације од више [[хиљада]] [[краба гудача]] (''-{[[Uca]]}-'') чија је једна штипаљка доста већа у односу на другу, хитро се укопавају у [[муљ]] уколико се затекну у [[опасност]]и или када надолази [[плима и осека|плима]]. Његова предимензионирана штипаљка (тешка колико и цело његово тело) није ефикасна у борби са другим мужјацима или у одбрани од [[непријатељ (филм из 2011)|непријатеља]]. Њена је улога у привлачењу женке, а њоме и упозорава друге мужјаке.<ref name="природа" /> Рак ''-{[[Seylla serrata]]}-'' настањује мангрове на острвима. Попут крабе гудача и овај рак се у случају опасности укопава у [[муљ]]. Добро плива, а храни се свим на шта наиђе: од [[стрвина]] до живих бића. ''-{[[Carcinoscorpius]]}-'' је примитивни [[зглавкари|зглавкар]] и заправо „[[живи фосил]]“” који такође живи у мангрови.<ref name="атлас" />

[[Датотека:Periophthalmus modestus.jpg|мини|300п|лево|''-{[[Periophthalmus modestus]]}-'']] [[Скокуница|Скокунице]] или [[муљски скакач]]и (''-{[[Periophthalmus]]}-'') су типичне [[рибе]] мангрова, али уједно и типични представници фауне мангрова уопште. Ова [[рибе|риба]] уз помоћ [[грудна пераја|грудних пераја]] може да се попење на корење или стабла дрвећа. Велики део [[дисање|дисања]] обавља преко [[кожни систем|коже]], а може да види и на копну и у води. На сувом може дуго да издржи, јер има узани шкржни прорез што спречава брзо сушење [[шкрге|шкрга]].<ref name="зоогеографија">Лопатин, И.  К.  Зоогеографија. Зим-Пром, Крагујевац, 1995.</ref><ref name="ПА-рибе">Калинић Б, Симоновић Д. Природописни атлас  — Рибе. Знање, Београд, 1953.</ref>Неке врсте налазе [[инсекти|инсекте]] по дрвећу уз које се пењу, док се друге хране [[алге|алгама]]. Заправо, свака врста има посебан режим [[исхрана|исхране]] и заузима сопствену [[еколошка ниша|еколошку нишу]]. Назив су добиле по томе што се мужјаци удварају женкама серијом [[скок]]ова. Скаче тако што се одупире о пераја и реп. Занимљиво је и да се у току [[удварање|удварања]] парови ових риба приљубљују устима.<ref name="природа" /><ref name="зоогеографија" /><ref name="ПА-рибе" /> Риба стрелац ''-{[[Toxotes jaculatrix]]}-'' је добила назив по томе што лови инсекте изван воде тако што их непогрешиво погађа млазом воде и они онда тада падају на површину воде, где постају њен лак плен.<ref name="атлас" /> Ово постиже стезањем [[шкржни поклопац|шкржних поклопаца]]. Може да избаци неколико млазева воде у веома кратким размацима и то на даљину од чак 120 -{cm}-. Лако се и брзо прилагођава слаткој, [[бочатна вода|бочатној]] или сланој води. Због тога, а и због своје необичне особине, омиљен је међу акваристима широм света.<ref name="акваријум">Симић Ж. Гајење [[акваријум]]ских риба. Грађевинска књига, Београд, 1991.</ref>

[[Жаба]] ''-{[[Rana carnivora]]}-'' је врло распрострањена у мангровама југоистичне Азије. Подноси морску воду, чак улази у море где се храни [[ракови]]ма. На копну се храни [[Скорпије|шкорпијама]] и [[инсекти]]ма.<ref name="атлас" />

Типични представници [[гмизавци|гмизаваца]] су [[малајски варан]] (''-{[[Varanus salvator]]}-''), [[естуарски крокодил|слановоди крокодил]] (''-{Crocodylus porosus}-''), као и више врста отровних морских [[змије|змија]], као што је [[пругаста змија]] (''-{[[Laticauda colubrina]]}-''). Сви они се хране [[ракови]]ма, [[мекушци]]ма и рибама, а који се опет хране доступним органским отпацима.<ref name="природа" /> Морски [[крокодил]] (који се још назива и индомалајски или естуаријски) је највећи од свих врста и достиже дужину од 10 метара. Назив је добио по томе што често исплива на [[пучина|пучину]].<ref name="скрипта">Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.</ref> [[Мангровска змија]] (''-{[[Boiga dendrophila]]}-'') храни се [[птице|птицама]] које у ова [[станиште|станишта]] долећу да лове рибе и мекушце.<ref name="природа" /> Ова змија проводи живот на дрвећу, као и ваглерова јамичарка (''-{[[Trimeresurus wagleri]]}-'') која је доста „тромија“„тромија”. На глави између носних отвора и очију има пар јамица које су осетљиве на [[топлота|топлоту]] помоћу којих проналази [[плен]].<ref name="атлас" />

[[Датотека:Brown pelican - natures pics.jpg|мини|[[Мрки пеликан]]]] Неке од врста птица које се могу наћи у мангровама су [[орао рибар]] (''-{[[Haliaetus leucogaster]]}-''), [[индијски марабу]] (''-{[[Leptoptilus javanicus]]}-''), [[црвеноглави медојед]] и [[мрки пеликан]] (''-{[[Pelecanus occidentalis]]}-''). Мрки [[пеликан]] стрмоглавим летом лови рибу у мору. Чува је у растегљивој кеси испод [[кљун]]а. Среће се у тропским областима Америке.<ref name="све животиње">-{Маркон Е, Монђини М. Све животиње света. ИКП Евро, Београд, 2000</ref><ref name="природа" /> [[Шарена рода]] (''-{[[Ibis leucocephalus]]}-'') и [[водомар]] (''-{[[Halcyon concreta]]}-'') настањују мангрове [[југоисточна Азија|југоисточне Азије]].<ref name="атлас" /> Овог водомара не треба мешати са врстом која живи у [[Европа|Европи]] (''-{[[Alcedo ispida]]}-''), мада и он посећује водена станишта.<ref name="ПА-птице">Симоновић Д. Природописни атлас  — Птице. Знање, Београд, 1953.</ref> У мангровама живи и врста [[дарвинова зеба|дарвинових зеба]] (''-{[[Cactospiza heliobates]]}-'') која је једина која настањује мангрове. Дарвинове зебе су [[сродна врста|сродне врсте]] које су настале од једне једине врсте, а међусобно се разликују према изгледу и снази кљуна. Ове разлике су настале услед насељавања различитих екосистема и прилагођавања на различите врсте исхране. Дарвинове зебе настањују [[Галапагос|Галапагоска]]ка острва]]. У мангровама [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]] живи дванаестопера [[рајска птица]].<ref name="атлас" />

У мангровама живи неколико врста животиња из реда [[примати|примата]]. Осим сребрнастог и тамног [[лангур]]а (''-{[[Presbytis]]}-'') који се храни лишћем, на овим стаништима се може наћи и [[брадавичави макаки]] (''-{[[Maccaca irus]]}-''). Овај друштвени [[мајмун]] се храни [[краба]]ма које се крију у [[муљ]]у, па зато доста времена проводи трагајући за њима по муљевитом [[тло|тлу]]. [[Јавански макаки]] (''-{[[Maccaca fascicularis]]}-'') већину [[време]]на проводи тражећи [[Ракови|ракове]] и [[шкољке]] по плићацима. Знатно ређа врста мајмуна је [[мајмун носоња]] (''-{[[Носати мајмун|Nasalis larvatus]]}-''). Код мужјака је носни израштај дугачак и виси преко уста и браде. Мирољубива је и друштвена животиња. За разлику од већине других врста мајмуна он је вешт пливач и често ће скочити у воду како би је препливао, али тада постаје лак плен свог јединог [[предатор (филм)|предатора]]  — [[крокодил]]а.<ref name="природа" /><ref name="атлас" />

[[Фауна]] [[мангал]]а [[југоисточна Азија|југоисточне Азије]] може указивати на то да је [[Еволуција (биологија)|еволуција]] живог света ишла у правцу преласка из мора на копно. Наиме, животињске врсте које насељавају ове области су [[амфибије|амфибијске]], дакле [[прилагођеност|прилагођене]] на копнени начин живота, али им се [[циклус развића]] одвија у [[вода|води]]. Такође, у оближњим тропским шумама се срећу врсте из тих мангрова, а чије [[карактеристика|карактеристике]] упућују на [[порекло]] из [[море|мора]], а не са [[копно|копна]].<ref name="атлас" /> Познате су мочварне шуме [[карбон (периода)|карбона]] из периода пре око 350 [[милион]]а [[година]] чија је једна од главних одлика прилагођавање амфибијских [[животиње|животиња]] на [[копно|копнени]] начин живота.<ref name="природа" />

Као и у случају многих других биљних и животињских врста, антропогени утицај на мангрове је такође веома значајан и нажалост негативан. Велики део области које заузимају мангрове у Африци, посебно Нигерији, уништен је у последњих 50 година услед изливања [[нафта|нафте]] у мора због [[хаварија]] [[Танкер за превоз нафте|танкера]]. Ово је имало утицаја на [[квалитет]] воде у мангровама.<ref name = Geographic />

{{reflistизвори|230em}}

* [http://www.mangrove.at/ Велики сајт о мангровама]

* [http://www.glomis.com/ Глобална база података и информациони систем о мангровама]