Хрватско домобранство (НДХ) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 60:
Први разлог је недостатак професионалних [[официр]]а. Мада је у почетку значајан број хрватских официра из бивше [[Југословенска војска|Југословенске војске]] ступило у Хрватско домобранство, већина не потпуно добровољно, њима није веровао нови [[усташе|усташки]] режим. Уместо њих, виши официри су попуњавани из редова бивших [[Аустроугарска|аустроугарских]] официра за које се претпостављало да су лојалнији. Ти људи су били стари, пензионисани и углавном су имали мало знања о модерном ратовању.{{sfn|Tomasevich|2002|p=425}} Власти НДХ су одмах покушали да реше оснивање војних школа и обуком млађих официра у Италији и Немачкој, али су ефекти ове политике дошли прекасно да би имали утицај на исход рата.
Други, практичнији разлог, је било ривалство између Хрватског домобранства и [[Усташка војница|Усташке војнице]], малобројније али и поузданије паравојне формације. Ове две формације нису никада прописно интегрисале своје активности и Војница је постепено од Хрватског
Трећи и најважнији разог је било постепено слабљење подршке за усташки режим међу Хрватима, прво подстакнут препуштањем [[Далмација|Далмације]] Италији, а затим могућношћу да Немци користе војнике Хрватског домобранства као топовско месо на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источном фронту]]. Овај процес је појачан како су изгледи да силе Осовине - а са њима и НДХ - изгубе рат постајали све очигледнији.
Већ 1941. у Хрватско домобранство су се инфилтрирали покрети отпора. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]], који нису били базирани на идеологији међунационалних подела, су имали више успеха у инфилтрирању у домобранство од [[југословенска војска у отаџбини|четника]]. Годину дана касније, партизански команданти са територије Хрватске су се односили према домобранству као према свом „складишту“, јер је особље
== Последња фаза и спајање у Хрватске оружане снаге ==
| |||