Грачац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ситно |
|||
Ред 13:
| позивни_број = +385 23
| регистарска_ознака = -{ZD}-
| гшир = 44.
| гдуж = 15.
}}
'''Грачац''' је градић и седиште [[Општина Грачац|истоимене општине]] у пространој удолини у јужној [[Лика|Лици]], [[Хрватска|Република Хрватска]].
Ред 22:
Грачац је удаљен од [[Госпић]]а око 50 км, [[Удбина|Удбине]] 34 км, [[Обровац|Обровца]] 24 км, од [[Книн]]а 54 км и од [[Задар|Задра]] 54 км.
== Историја ==▼
На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа [[Отуча]]. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба [[Војна крајина|Војне крајине]], посебно након изградње пута Госпић–Грачац–Книн [[1789]]. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу још је више порасла након отварања [[Личка пруга|Личке пруге]] [[1925]]. године.▼
Грачац се од распада Југославије до [[август]]а [[1995]]. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. Током [[
== Култура ==
Линија 27 ⟶ 32:
У Грачацу је сједиште истоимене парохије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу [[Епархија горњокарловачка|Епархије Горњокарловачке]] а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.<ref name="Парохија Грачац">{{cite web|url=http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=83&Itemid=44&lang=sr |title=Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац |author= |authorlink= |others= |date=|format= |work= |publisher=Српска православна црква: Епархија горњокарловачка |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=19. 9. 2012.}}</ref> У Грачацу се налази [[Црква Вазнесења Господњег у Грачацу|Црква Вазнесења Господњег]], храм Српске православне цркве саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп [[Николај Мандић]] је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године</ref> Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, али је касније обновљена, као и српска православна капела [[Марко Јеванђелиста|Светог апостола и јеванђелисте Марка]] саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату.<ref name="Парохија Грачац"/> У Грачацу постоје и двије римокатоличке цркве, Жупна црква Св. Јурја саграђена 1715. године и нова црква Св. Ивана Крститеља.<ref name="Gračac - povijest župe">{{cite web|url=http://www.franjevci-split.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=308&Itemid=7 |title=Gračac - povijest župe |author= |authorlink= |others= |date=|format= |work= |publisher=Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja |language=hr |archiveurl= |archivedate=|accessdate=}}</ref>
▲== Историја ==
▲На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа [[Отуча]]. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба [[Војна крајина|Војне крајине]], посебно након изградње пута Госпић–Грачац–Книн [[1789]]. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу још је више порасла након отварања [[Личка пруга|Личке пруге]] [[1925]]. године.
▲Грачац се од распада Југославије до [[август]]а [[1995]]. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. Током [[Операција Олуја|агресије на РСК]], 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја [[Средња Босна|Средње Босне]]. Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.
== Становништво ==
Ред 39:
== Попис 1991. ==
На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Грачац је имало 4.101 становника, следећег националног састава:
{{bar box
|
|
|
|
|
{{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|3.906|95.24}}
{{bar percent|[[Хрвати]]|#4169E1|61|1.48}}
Линија 58 ⟶ 57:
{{bar percent|неопредељени|#C154C1|5|0.12}}
{{bar percent|непознато|#A2A2D0|48|1.17}}
|
}}
Линија 127 ⟶ 126:
{{Попис становништва Југославије
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
}}
Линија 164 ⟶ 163:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Gelo|first=Jakov|title=Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima|year=1998|url= |publisher=Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske|location=Zagreb|isbn=978-953-6667-07-9|
== Спољашње везе ==
{{Портал|Хрватска}}
| |||