Сијад Баре — разлика између измена

==== Спољашњи односи ====

[[Датотека:Muhammad Siad Barre - 40866X9X9.jpg|десно|мини|250п|[[Николаје Чаушеску]] и Сијад Баре 1976. године.]]

 

Током [[17. октобар|17]]. и [[18. октобар|18. октобра]] 1977, [[Народни фронт за ослобођење Палестине]] отео је [[Луфтханза|Луфтхансин]] [[Боинг 737-230 Адв]] који је летео за [[Могадишу]] и узео 86 талаца. Баре је успешно преговарао с немачким канцеларом [[Хелмут Шмит|Хелмутом Шмитом]] око интервенције противтерористичке јединице [[ГСГ-9]] у Могадишу. [[Операција Фојерцаубер]] завршила је победом ГСГ-а уз мањи број повређених, док је командант НФОП-а, [[Зохаир Акаче]], убијен приликом акције.

Пред сам крај, Бареова администрација се суочавала са све већим бројем проблема. Кланови су почели да стварају сопствене побуњеничке групе (као СНП или ДФСС) којима су покушали да нападну власт. Упориште им је било на северу, а добијали су подршку од Етиопије, чији је циљ такође био свргавање Бареа. Иако се Баре релативно успешно обрачунавао са већим делом побуњеника, крајем 1980-их дошло је до знатног напредовања побуњеника, посебно у северном [[Сомалиланд]]у. Те су скупине добијале оружану потпору Етиопије како би свргнуле Бареа, што је [[1991]]. довело до почетка [[Сомалски грађански рат|Сомалског грађанског рата]]. Исте године, командант [[Мохамед Фарах Аидид]] са својим јединицама улази у Могадишу. Аидид се борио против власти и Бареових јединица те је успео, током поподнева [[26. јануар]]а [[1991]], свргнути Бареа с власти. На месту председника га је, до новембра исте године, наследио бизнисмен [[Али Махди Мохамед]]. Иако је нова влада међународно призната, није успела да успостави војну и политичку контролу у држави, а убрзо је дошло и до интерног сукоба међу клановима које је предводио председник Али Махди и командант Аидид.

 

 

== Цитати ==