Normalni mod — разлика између измена

 

Uobičajeno je da se koristi sistem sastavljen od tela i opruge u ilustrovanju elastičnih struktura. Kada je takav sistem pobuđen na jednoj od njegovih prirodnih frekvencija, sve mase u njegovom sastavu se kreću na istoj frekvenciji. Faze tih masa su iste, tako da one sve prolaze kroz ekvilibrijum i maksimalnu aplitudu istovremeno. Praktični značaj toga se može ilustrovati modelom zgrade. Ako zemljotres pobudi sistem blizo jedne od prirodnih frekvencija, pomeranje jednog sprata u odnosu na drugi - u zavisnosti of moda - može biti maksimalan. Očevidno, zgrade mogu da podnesu ovakva pomeranja do određene tačke. Modelovanje zgrada putem nalaženja njihovih normalnih modova je jedan lak način da se proveri bezbednost građevinskog dizajna. Koncept normalinih modova isto tako nalazi primenu u [[Talas|talasnoj teoriji]], [[Optika|optici]], [[Kvantna mehanika|kvantnoj mehanici]], i [[Molekulska dinamika|molekularnoj dinamici]].

 

== Spregnuti oscilatori ==