Mitropolit cetinjski Mardarije — разлика између измена

| сахрањен =

| звање = mitropolit cetinjski

| редослед =

| претходник = [[Рувим Његош (митрополит цетињски)|Ruvim Njegoš]]

}}

 

 

Rođen je u selu [[Kornet]] blizu [[Podgorica|Podgorice]], [[Lješanska nahija]]. Bio je [[iguman]] [[Cetinjski manastir|Cetinjskog manastira]] od 1625. godine. <ref name="Džomić2006">{{cite book|author=Velibor V. Džomić|title=Pravoslavlje u Crnoj Gori|url=https://books.google.com/books?id=leSQAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Svetigora|quote=МАРДАРИЈЕ I (Корнећанин) Митрополит Цетињски Митрополит Мардарије I је родом из села Корнета у Љешанској нахији. Прије избора за митрополита био је од 1625. године на дужности игумана Цетињског манастира. Као Митрополит Мардарије се помиње први пут мјесеца јула 1637. Његово архипастирство било је скопчано са разним невољама ...}}</ref> Poznat je po potpisivanju crkvene unije s katoličkom crkvom 1640. godine, da bi kasnije bio kamenovan od naroda, a u crkvenim knjigama su izbrisani svi tragovi o njemu. Mlečani i Turci su u političkim odnosima ignorisali cetinjskog vladiku, a Crnu Goru su posmatrali kao kraj koji će pripasti nekome od njih. Mitropolit Mardarije nije vidio drugi izlaz iz takvog položaja, osim da Crna Gora prizna protektorat neke od tih država. Crnu Goru je htjeo staviti u zavisnost od pape. [[Danijele Farlati]] je pisao da se Mardarije povezao s papom [[Папа Урбан VIII|Urbanom VIII]], i sa svojim potpisima poslao mu opunomoćenike - arhiđakona Visariona, svog sinovca, i još jednog cetinjskog jeromonaha. Imali su zadatak, pošto se poklone stopama rimskog prvosvećenika, da svečano iskažu svoju vjernost i predanost jerarhu većeg dijela zapadnog hrišćanstva. Njih je papa primio veoma blagonaklono i u Crnu Goru su se vratili s pismom od 12. maja 1640., u kojem papa iskazuje radost zbog Mardarijevog postupka i daje mu različite pouke za njegov prelazak u katoličanstvo.