Старе кафане Чукарице — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Модерна историја Чукарице почиње око 1842. године када је Жарковачка општина изградила кафану од слабе грађе изван села, у близини ушћа Топчидерске реке у Саву, испод брега Камењак (данашњи Сењак), који се спуштао окомито на друм (данашњи Булевар Војводе Мишића).Кафана је била последња станица за трговце и путнике који су у Београд улазили из правца Шапца, Ваљева, Уба и Обреновца.<ref>„Чукарица 1911-2011”,Београд, 2011, стр.13.</ref>
Чукарица је на магистралним правцима од Београда према западу и југозападу. Дуж Саве од прастарих времена иде пут ка Шапцу и Босни, а Ибарска магистрала повезује Београд са Западном Србијом и Косовом и Метохијом. Док је постојала пруга уског колосека, пуштена у рад 30. септембра 1928. године, којом се из Београда стизало до Обреновца, Лајковца, Младеновца, Аранђеловца, Ваљева, Ужица, Вишеграда и Сарајева, на подручју Чукарице било је више железничких станица. Када је популарни воз "ћира" измештен са главне београдске станице, Чукарица му је, све до одласка у историју, била београдско полазиште и станиште. Млађе генерације и не знају да се чукаричка железничка станица налазила испод данашњег трамвајског вијадукта, да је воз одмах по поласку улазио у тунел испод Високе улице, излазио надомак места где је сада бензинска пумпа и паралелно са улицом Радничком, хитао ка следећој станици која се налазила на дну
==Култне кафане старе Чукарице==
| |||