Хотел „Старо здање” (Београд) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
| footnotes =
}}
'''Хотел „Старо здање”''' који се најпре звао „''Код Јелена''” а потом „''Гранд-хотел''”, био је смештен између улица: [[Улица краља Петра (Београд)|краља Петра]] , Грачаничке, Иван Бегове и Чубрине. Носио је улични број 10, данашње краља Петра улице. Хотел је саграђен на месту старог Цинцар хана. Градња је почела у јесен 1841. године а завршена 1843. године, када је хотел и почео са радом. Пројектант зграде није познат.<ref>{{cite book |last1=Ђурић-Замоло |first1=Дивна |title=Хотели и кафане 19. века у Београду |date=1988. |publisher=Музеј града Београда |location=Београд |pages=97-99 |access-date=26. 9. 2021}}</ref>
== Историјат ==
Хотел „Старо здање”
Први закупци, на шест година, били су браћа Григорије и Теодор Хариш, трговци из Земуна који у парцијално давали у пазакуп станове и кафане. После великог пожара 1849. године хотел се није издавао до 1859. године.
Следећи закупац био је Фердинанд Некамти(Некам) од 1859-1880. године. Почетком осамдесетих година „Старо здање” у закуп узимају отац и син, Ђока и Душан Милићевић. Врло брзо и зграда мења назив у „''Гранд-хотел''” све док Железничка дирекција није заузела целу зграду.
После увођења железничког саобраћаја 1884. године, у једном делу „Гранд-хотела”, била је смештена Дирекција Српских државних железница. Држава је 1903. године
== Изглед зграде ==
Линија 30 ⟶ 36:
Зграда се налазила на терену у паду, тако да је највиша тачка била на углу улица [[Улица краља Петра (Београд)|Краља Петра]] и Грачаничке. Одатле је терен падао обема улицама, али много више правцем [[Улица краља Петра (Београд)|улице Краља Петра]]. Због тога је подрум према Грачаничкој улици био приземље према Чубриној. Зграда хотела је имала унутрашње двориште, а у њега се улазило из Грачаничке и из Иван Бегове улице. Двориште је било поплочано великим белим углачаним каменом а било је и украсног дрвећа. Овде је била смештена и мања зграда која је служила као магацин.
Сама зграда је имала, подрум, приземље и два спрата. На углу према Грачаничкој улици била је хотелска кафана, док је према Чубриној била одвојена друга кафана „Репата звезда”, коју су називали и механа и гостионица и трахтер и ликерџиница, а која није припадала хотелу.
▲После увођења железничког саобраћаја 1884. године, у једном делу „Гранд-хотела”, била је смештена Дирекција Српских државних железница. 1903. године држава је откупила хотел од [[Наталија Обреновић|краљице Наталије]], па је Железничка дирекција добила целу зграду за своје потребе. Након првог светског рата у згради је смештена Генерална дирекција Југословенских државних железница и ту је остала до рушења зграде.
Нови „Гранд-хотел” отворен је у Чика Љубиној бр. 20.
| |||