Историја Византије — разлика између измена

Основе [[Византијско царство|Византијског царства]] чиниле су [[римско право]] и државно уређење, [[грчки језик]] и култура, и [[Хришћанство|хришћанска православна вера]] и етика. Значајни фактор силе и утицаја у држави постаје [[хришћанска црква]], од које византијски цареви добијају од [[479]]. године царску круну. Због спорова у [[догма]]тским питањима (христологија = однос божанског и људског у Христу) царство слаби. Раскол се завршава [[431]]. године — [[Други васељенски сабор|Другим васељенским сабором]] у [[Ефес]]у: учење антиохскогантиохијског епископа Несторија се одбацује, нагласак људске природе Христа, а учење Кирила, александријског епископа, признаје.

[[Четврти васељенски сабор]] у [[Халкидон|Халкедону]] [[451]]. — монофизитско учење (које каже да се [[Исус|Христрова]] људска природа растопила у његовој божанској природи, те је Христос само Бог) осуђује се као [[јерес]]; од папе Лава првог. Блажени Августин је формулисао учење о двојној природи Христове (-{duae natura, una persona}- — две природе, једна личност; Христос је [[Богочовек]]) као обавезно признато. Утицај Германа (и могуће Словена) на двору у првој половини [[5. век]]а се уклања, уз помоћ малоазијског племена Исавријанаца. Ови смењују Германе који полазе према Западу (као нпр. [[Готи]]). [[476]]. године германски вођа [[Одоакар]] се признаје као римски патрициус (првак, намесник) у Италији. Одоакар је свргнуо задњег западно-римског цара Ромула Августула. Њега побеђују [[Остроготи]] (источни Готи), који ће да створе своје царство у Италији све до западног [[Балканско полуострво|Балкана]]. Западни Готи ([[Визиготи]]) освајају територије данашње [[Шпанија|Шпанију]], [[Франци]] главни део данашње [[Француска|Француске]] и западну [[Немачка|Немачку]], Бургунди у југоисточној Француској и Швајцарској, [[Вандали]] у [[северна Африка|северној Африци]], [[Британија (провинција)|Британију]] нападају и насељавају германска племена, најпре [[Англи]] и [[Саси]].

527—565 — [[Јустинијан I]], ожењен Теодором, завршава рат са Персијанцима ''вечним миром'', да би могао да поведе рат за поновно заузимање територија некадашњег [[Западно римско царство|Западног римског царства]]: добија [[северна Африка|северну Африку]] [[535]]. године, [[Италија|Италију]] и западни [[Балканско полуострво|Балкан]] [[553]], јужну Шпанију [[554]]. године, са војводама [[Велизар (војсковођа)|Велизаром]] и [[Нарзес]]ом. Због економске и финансијске преоптерећености избијају народне буне (посебно присталица [[Монофизитство|Монофизита]]), после сузбијања тзв. „Побуне Ника“ ([[532]]. године, по лозинци устаника „Ника“ — на грчком „побеђуј“, по неким изворима око 30.000 убијених) царев аутократски положај јестеје учвршћен; Јустинијан се такође меша и у црквене послове као „епископ изван Цркве“ ({{јез-лат|Caesaropapismus}} — цезаропапизам).

528—535 — [[Јустинијанова кодификација|кодификација римског права]] ({{јез-лат|corpus iuris civilis}}): институције, дигести и пандекти (уџбеници, списи античких правника), "-{Codex Iustinianus}-" (збирка царевих устава — конституције), новеле (укази које је Јустинијан издао после [[534]]. од Јустиниана издати устави). ДанасНајпознатија светубаштина најпознатијеЈустинијанове штовладавине је цар Јустинијан оставио, јесте црква Св. Софије ([[Аја Софија|Хагија Софија]]) у 'данашњем' Цариграду ([[Истанбул]]у). [[568]]. године Италију освајају [[Лангобарди]]; једино [[Рим]], [[Равена]], [[Венеција]], [[Напуљ]] и друга места, као и [[Сицилија]] остају у Византији.