Никола Нешковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додајем слику, креирам галерију ознака: уређивање извора (2017) |
→Живот и дело: мања измјена, непотребно ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 23:
Никола је рођен у Србији, тада турској царевини, у пожаревачкој трговачкој породици. Нешковић је деда по мајци [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]]. Још као дечак је против воље родитеља похађао је радионицу једног [[зограф]]а из суседства, код којег је учио занат [[сликар]]а. Намере родитеља су биле да он постане трговац, када стаса за то. За време рата [[Аустрија|Аустрије]] против [[Турска|Турака]] отац га је склонио у Аустрију са кумом Ђуком, којем је дао приде 1000 ф. да их чува за Николу. Али када је отац умро а кум пропао, млади Нешковић је изгубивши тако сав новац, постао ученик једног [[Вршац|вршачког]] живописца и одавао се своме омиљеном занату.
Једно време је био и у [[Братислава|Пожуну]] који је био у то време у неку руку престоница у [[Аустроугарска|Угарској]] као помоћник неког сликара [[Немци|Немца]]. Никола је у Пожуну упознао [[Јован Георгијевић|Јована Георгијевића]], будућег вршашког епископа. Када је Георгијевић изабран за владику, позвао је иконописца да дође у Вршац, у знак захвалности што му је овај пре помагао. У Вршцу се Нешковић скрасио, развио уметничку активност и након женидбе постао један од отменијих грађана Вршца, познат у народу као
Као сликар барока<ref>"Просветни гласник", Београд 1. август 1942.</ref> Нешковић је био солидан мајстор, и има своје место у плејади одличних српских сликара и уметника [[Јаков Орфелин|Јакова]] и [[Захарије Орфелин|Захарија Орфелина]], [[Теодор Крачун|Крачуна]], [[Теодор Илић Чешљар|Чешљара]] и других школованих сликара тога времена. У Вршцу је настало његово прво познато дело: копија старе иконе из [[манастир Шемљуг|манастира Шемљуга]] која је престављала деспота Стефана Бранковића, деспотицу Ангелину и њихове синове. Та икона је једини његов потписан рад. Исти мотив се јавља као целивајућа икона на проскомидији цркве у манастиру Крушедолу, коју је насликао "Никола Нешков" из Вршца 1753. године.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 31. јул 1904.</ref> Следећи познат његов рад 1762. године то је илуминирање једног рукописа под називом „Параклис Стефану Дечанском“. Године 1764. боравио је у Темишвару где је био запослен у цркви св Георгија у Фабрици. Најзначајнија сликарска целина Николе Нешковића сачувана је у Вршцу, на иконостасу тамношње придворне капеле у Владичанском двору. Ово дело довршено је 1763. године.
| |||