Опсада Лењинграда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Дешавања у граду: знак степена се не одваја белином од бројке
Ред 25:
 
== Утврђивање и немачка офанзива ==
Савет депутата радних људи Лењинграда је [[27. јун]]а [[1941]]. одлучио да мобилизује хиљаде људи за изградњу утврђења. Изграђено је неколико одбрамбених појасева и утврђених рејона. Један од одбрамбених појасева простирао се од ушћа реке [[Луга|Луге]] до [[Чудово|Чудова]], [[Гатчина|Красногвардејска]], [[Уритск]]а, [[Пулково|Пулкова]] и даље дуж реке [[Нева|Неве]]. Остали одбрамбени појасеви су пролазиле од [[Петерхоф]]а до Красногвардејска, Пулкова, [[Колпино|Колпина]] и [[Колтуши]]ја. У северним предграђима Лењинграда саграђен је одбрамбени појас који је требало да штити град од могућег напада са Финскефинске територије. Целокупну дужину од 190 km дрвених препрека, 635 km жичаних мрежа, 700 km против-тенковских ровова, 5.000 борбених положаја и 25.000 km обичних ровова су саградили цивили. Чак је и топ са крстарице Аурора постављен на брду Пулковскије у јужном Лењинграду. Ипак, када су совјетски војници из Северозападног фронта поражени крајем јуна у совјетским балтичким републикама, [[Вермахт]] је форсирао пут ка [[Остров (Русија)|Острову]] и [[Псков]]у. Оба града су заузета [[10. јул]]а и Немци су стигли до [[Кунда|Кунде]] и [[Кингисеп]]а, након чега су напредовали према Лењинграду из правца [[Нарва (град)|Нарве]] и са југоистока и такође на север и југ језера Иљмењ да би изоловали Лењинград са истока и да би се спојили са Финцима на источној обали језера [[Ладога]]. Последња железничка веза до Лењинграда је прекинута [[30. август]]а, када су Немци избили на реку Неву. Бомбардовање Лењинграда је почело [[4. септембар|4. септембра]]. Последња копенена веза до опседнутог града је прекинута [[8. септембар|8. септембра]] када су Немци стигли до језера Ладога код [[Орешек (Лењинградска област)|Ореховеца]]. Бомбардовање 8. септембра је изазвало 178 пожара. Почетком октобра Немци су одустали од јуриша на град и Хитлерова директива од [[7. октобар|7. октобра]] коју је потписао [[Алфред Јодл]] је била подсетник да се не прихвати капитулација.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
== Финска офанзива ==
Ред 33:
 
== Дешавања у граду ==
Лењинград је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] провео 872 дана под опсадом немачких и финских снага. Блокада је трајала од [[8. септембар|8. септембра]] [[1941]]. до [[27. јануар]]а [[1944]]. Снаге [[вермахт]]а је предводио генералфелдмаршал [[Вилхелм фон Леб]]. Те снаге никада нису покушале заузимање града, већ су по наређењу [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] покушвалепокушале да систематски изгладне његово становништво које није имало одакле да се снабдева храном. Тајно наређење врховне команде вермахта од 23. септембра 1941. је гласило:
 
{{цитат|Фирер је одлучио да се град Петербург уништи до темеља. После пораза совјетске Русије неће постојати разлог за опстанак овог великог насеља.}}
Ред 60:
== Залихе ==
=== Храна ===
Следовања хране су била смањена од [[2. септембар|2. септембра]]: физички радници су имали 600 грама хлеба дневно, државни радници 400 грама, а деца и неспособни 300 грама. Велике количине жита, брашна и шећера су разнесене 8. септембра, због недостатка противваздушне одбране. Неколико дана након почетка опсаде, било је могуће јести и у неким комерцијалним ресторанима - који су користили 12% масти и 10% меса које је град трошио. [[12. септембар|12. септембра]] 1941. је израчунато да ће залихе и за војску и за цивиле трајати: [[житарице|жито]] и [[брашно]] - 35 дана, [[гриз]] и [[макароне]] - 30 дана, [[месо]] (такође и стока) - 33 дана, [[масти|маст]] - 45 дана, [[шећер]] и посластице - 60 дана.
[[житарице|жито]] и [[брашно]] - 35 дана
[[гриз]] и [[макароне]] - 30 дана
[[месо]] (такође и стока) - 33 дана
[[масти|маст]] - 45 дана
[[шећер]] и посластице - 60 дана
 
Истог дана су почела нова ограничења у исхрани: радници су добијали 500 грама хлеба, службеници и деца 300 грама, а неспособни 250 грама. Порције меса и гриза су такође смањене, али су порције шећера, слаткиша и масти повећано. Војска и Балтичка флота су имале неке порције за хитне случајеве, али оне нису биле довољне. Флота језера Ладога је била лоше опремљена и бомбардовала ју је немачка авијација; неколико баржи са житом је потопљено у септембру. Значајан део овога су касније покупили рониоци. Ово овлажено жито је касније коришћено за прављење хлеба. Када су потрошене резерве слада, корићене су замене као што су [[целулоза]] и [[памук]]. [[Овас]] слабијег квалитета за [[коњи|коње]] је такође коришћен, док су коњи храњени лишћем са дрвећа.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Линија 72 ⟶ 67:
 
=== Енергија ===
Због недостатка снабдевања енергијом, многе фабрике су биле затворене, а у новембру су сви јавни превозни сервиси постали неупотребљиви (у пролеће 1942. неке трамвајске линије су реактвиранереактивиране, али тролејбуси и аутобоси нису радили све до краја рата). Коришћење струје је било забрањено, осим у главном штабу, [[Смолњи|Смолњом]], окружним комитетима, базама противваздушне одбране и у још неким установама. До краја септембра, резерве [[нафта|нафте]] и [[угаљ|угља]] су потрошене. Једина опција која је била преостала је било да се посеку шуме. Извршни комитет Лењинграда и регионални извршни комитет су [[8. октобар|8. октобра]] одлучили да почну са сечењем шуме у области Парголово и такође у Всјеволжској области северно од града. Ипак, није било ни алата ни коначишта за групе сачињене од девојчица. До [[24. октобар|24. октобра]], само је 1% плана о сечи дрвећа спроведен.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
== Пут живота ==