Устанак у Србу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
фотографије |
м Ситне исправке |
||
Ред 8:
[[Краљевина Југославија]] нападнута је, без објаве рата, [[6. април]]а 1941. године од стране [[Силе Осовине|сила Осовине]]. Напад на Југославију ([[Априлски рат]]) је извршен из више праваца, са територије [[Трећи рајх|Трећег рајха]], [[Италија|Италије]], [[Румунија|Румуније]] и [[Бугарска у Другом светском рату|Бугарске]], а [[Бомбардовање Београда (1941)|Београд је тешко бомбардован]]. Под окриљем окупатора, [[10. април]]<nowiki/>а 1941. године, у [[Загреб]]у је проглашена Независна Држава Хрватска (НДХ), у чији је састав укључена и [[Босна и Херцеговина]]. Након проглашења НДХ, усташе су започеле терор и прогоне српског становништва.
У мају 1941. формиран је [[логор Јадовно]]. Поред Срба у логору су били смјештени [[Јевреји]] као и Хрвати [[комунизам|комунисти]]. Током три месеца постојања, усташе су у Јадовну побиле више од 40.000 људи.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=42207 www.rtrs.tv, Служен парастос јадовничким мученицима]</ref> Заробљеници су убијани и над јамом Безданком крај [[Боричевац|Боричевца]]. Немачки генерал у Загребу [[Едмунд Глез фон Хорстенау|Глез фон Хорстенау]], знајући да Трећем рајху треба мир на југоистоку, осуђивао је понашање усташа, "који су дивљали по градовима и селима и допринели да се платформа владе знатно смањи“.<ref>[http://www.jutarnji.hr/ustanak-u-srbu--sto-se-dogodilo-27--srpnja-1941--/850034/ www.jutarnji.hr, проф.др. Твртко Јаковина: Устанак у Србу: што се
Прогони под командом усташког командира Вјекослава Лубрића почели су у јуну 1941. године. Дана 30. јуна, под контролом усташког одреда из [[Бихаћ]]а, је обављено расељавање "свих пучана грчко-источне вјере с подручја опћине Плитвичка језера...".<ref>[http://www.jutarnji.hr/tko-kaze-da-je-27--srpnja-datum-cetnicke-pobune--ustasoidno-bulazni/873560/ www.jutarnji.hr, Тко каже да је 27. јула датум четничке побуне - усташоидно булазни]</ref> Почетком јула, након напада на усташко службено возило, извршена је одмазда над локалним становништвом. Пошто усташке јединице у селима нису затекле одрасле мушкарце, убили су целокупно присутно становништво. Убијено је 279 српских цивила у селима Суваја, Осредак и Бубањ.<ref>{{Cite web |url=http://www.nacional.hr/clanak/113270/ustanak-u-srbu-ratovanje-na-pravoj-strani |title=www.nacional.hr, Устанак у Србу: Ратовање на правој страни |access-date=11. 12. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029184254/http://www.nacional.hr/clanak/113270/ustanak-u-srbu-ratovanje-na-pravoj-strani |archive-date=29. 10. 2013. |url-status=dead |df= }}</ref>
== Устанак ==
Ред 31:
Устанак се проширио по селима Нетека, Суваја, Доброселу, Горњи Срб, Осредак, Куновац и Завлака. у селу [[Нетека]] око поднева дошло је до прве борбе где је погинуо и први устаник. Устаници из Дугопоља и Завлаке су срушили железничку пругу у [[Калдрма (Грачац)|Калдрми]].
=== 28
Усташке трупе из Грачаца и Кулен Вакуфа су следећег дана кренуле у смиривање побуњеног подручја. Устаници су их дочекали у заседама и наносе им значајне губитке. У окршајима другога дана погинуло је свега два устаника.
Ред 40:
Италијански генерал Ренцо Далмазо издао је директиву својим командантима у којој говори о "побуни народа у Лици, који наоружан угрожава саобраћај између Грачаца и Книна, и изгледа тежи према Книну, а можда има и друге циљеве“. По његовим информацијама, устаници "нису противници Италијана - и заиста они показују поштовање према нашим официрима и помагали су им на успостављању саобраћајних веза итд. - и желе да наше трупе буду по гарнизонима“. На основи тога, он је закључио да је реч "о елементима који немају никаквих комунистичких тежњи, али прети опасност да их могу придобити вође, који хоће пошто-пото да дижу побуну, и да спрече консолидацију НДХ и да би одржали дух устанка и врења на Балкану“.<ref>{{Cite book|ref= harv|last= Јелић-Бутић|first= Фикрета|authorlink= |others= |title= Четници у Хрватској|year= 1986|url= http://www.znaci.net/00001/41.htm|publisher= Глобус|location= Загреб|isbn= 978-86-343-0010-9|access-date= 20. 12. 2013|archive-date= 25. 09. 2010|archive-url= https://web.archive.org/web/20100925214653/http://www.znaci.net/00001/41.htm|url-status= dead}}</ref>
===
Устанак у Србу је био нагао и масован и убрзо је уступио пред ексцесима, осветама и масовним убијањима.
Ред 46:
На босанској страни најмасовније осветничко убијање хрватских и муслиманских сељака и грађана догодило се у августу, приликом напада на Кулен Вакуф.
== Последице устанка ==
Током августа 1941. у ослобођена места вратили су се локални српски политичари прочетничке оријентације. Устаничко вођство их је покушало придобити за широки фронт борбе против усташа. Стево Рађеновић (предратни посланик и саветник војводе Ђујића) је покренуо иницијативу да се оснује четнички пук. Сарадња између партизана и четника је убрзо престала, јер су четничке вође договориле тајни план сарадње са италијанским окупаторима ради заштите егзистенције српског народа на овим просторима.
Линија 54 ⟶ 55:
Након тога, италијанске окупационе снаге 17. октобра проширују своју окупациону зону на рачун хрватске нацистичке државе. Италијани су запосели места и у ослобођеном и у неослобођеном делу Крајине, терајући усташе даље према северу.
== Након распада Југославије ==
Након [[распад СФРЈ|распада Југославије]] погледи на овај догађај су се променили. Празник Дан устанка народа Хрватске је укинут 1991. године. Споменик устанку је порушен 1995. године након [[Операција Олуја|операције Олуја]]. Група клерофашистичких појединаца послала је протестно писмо тадашњој [[предсједник Владе Републике Хрватске|премијерки Хрватске]] [[Јадранка Косор|Јадранки Косор]] где су
== Види још ==
| |||