Добротскa чипкa — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{рут}}
'''Вештина израде Добротске чипке''' преносила се генерацијама од 12. до 20. века. Ова чипка у [[Доброта|Доброт]]у долази из [[Венеција|Венециј]]е преко [[Далмација|Далмациј]]е. Не зна се ко је донео, да ли је то био поморац, трговац или жена уметница. Везиље доброћанке, својим умећем оплемениле су узорке венецијанске чипке и створиле своје препознатљиво дело.
Добротска чипка је призната Добротска чипка је 2013. године проглашена [[Нематеријална културна баштина|нематеријалном културном баштином]].<ref>{{cite web |last1=bokanews.me |title=Dobrotska čipka, nematerijalna kulturna baština – kraj ili početak? |url=https://www.bokanews.me/featured/28518/ |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
Линија 16 ⟶ 18:
Марама и пешкир се чувају за њихове последње дане. Њима се прекривало лице покојника, а после сахране марама или пешкир поклањали су се цркви.
Веште руке везиља украшавале су раскошном добротском чипком и своје домове а и беле кошуље свог домаћина. Печат своје душе оставиле су и на оделу члана Бокељске морнарице.<ref>{{cite web |last1=bokanews.me |title=Dobrotska čipka, nematerijalna kulturna baština – kraj ili početak? |url=https://www.bokanews.me/featured/28518/ |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
== Добротска чипка данас ==
=== Ризница Добротске чипке ===▼
Сестре Анђица ђуровић и Пину Латковић,познате везиље добротске чипке, завршиле су Домаћинску школу Кола српских сестара, почетком 20. века. Учитељица им је била Борка Милошевић из Котора. Њихово животно дело олтарник извезен за цркву Блаженог Грације на Мулу, био је представљен 1976. године у Паризу, на изложби чипке. Олтарник је издвојен као најбољи рад.
Дон Грације Ивановић, наратор и чувар ризнице цркве Св. Еустахија у Доброти, обогаћивао је и сређивао комаде добротске чипке. У ризници је одредио посебно место, металне ладице, у којима се чува 130 комада чипке која датира из 14 века. Са тајнама ове ризнице, дон Грације Ивановић, упознаје научницу, етнолога Маријану Гушић. Дозволио јој је да слика, црта, премерава, записује. Др Маријана Гушић своју научну обраду објавила је у „Цетињском гласнику” 1980. године, књига 13.▼
Да би се добротска чипка сачувала за нове генерације, потребно је обезбедити посебне услове са одговарајућим осветљењем, температуром и без влаге.<ref>{{cite web |last1=bokanews.me |title=Dobrotska čipka, nematerijalna kulturna baština – kraj ili početak? |url=https://www.bokanews.me/featured/28518/ |access-date=9. 10. 2021}}</ref>▼
=== Професорка Надежда-Нада Радовић о добротској чипки ===
Ред 28:
Рођена је у [[Котор]]у, живи у [[Доброта|Доброт]]и где се је као дете сусрела са добротском чипком. Након завршеног факултета почиње да ради у својој струци и сасвим случајно упознаје последњу живу жену која је радила добротску чипку, Анђицу Ђуровић. Надежда је од Анђице научила вештину израде добротске чипке и од 1964.године и сам израђује чипке.
„Брзо сам научила да чипкам. То се може брзо научити само ако желите да научите. Када видите резултат рада, ако за један цантиметар пуног веза треба од пет до шест сати, а за мрежасти дио треба два сата онда вам је јасно.”
У жељи да прикаже лепоту и специфичност добротске чипке, Надежда је приређивала изложбе а од 2000.године на изложбама у Котору, Перасту, Тивту, приказује своје радове.
Поштујући оригиналност добротске везиље, Надежда је урадила нешто што до тада није урађено овим везом:
* Прву которску причу, десет минијатура - детаљи сакралних споменика Котора, Доброте, Мула и Будве.
* Другу которску причу, седам минијатура - детаљи которских пјаца и обале.<ref>{{cite book |title=12 вјекова Бокељске морнарице |date=2013. |publisher=Бокељска морнарица 809 |location=Котор |isbn=978-9940-9216-3-7 |page=139 |access-date=
=== Милена Мила Мошков - о чипкарству и стварању слика од „бисерних нити” ===
Својом вештином и стрпљивим радом, Милена Мила Мошков, свестрана уметница, ствара танане и чаробне слике од „бисерних нити”. Вештину израде добротске чипке, преноси на млађе полазнице, баш онако као што је научила од своје мајке. За беспрекорну израду чипке, Милена бираним речима преноси енергију, знање, прецизност и стрпљење.<ref>{{cite web |last1=pobjeda.me |title=mestrina-od-dobrotske-cipke |url=https://www.pobjeda.me/clanak/mestrina-od-dobrotske-cipke |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
▲=== Ризница Добротске чипке ===
▲Дон Грације Ивановић, наратор и чувар ризнице цркве Св. Еустахија у Доброти, обогаћивао је и сређивао комаде добротске чипке. У ризници је одредио посебно место, металне ладице, у којима се чува 130 комада чипке која датира из 14 века. Са тајнама ове ризнице, дон Грације Ивановић, упознаје научницу, етнолога Маријану Гушић. Дозволио јој је да слика, црта, премерава, записује. Др Маријана Гушић своју научну обраду објавила је у „Цетињском гласнику” 1980. године, књига 13.
▲Да би се добротска чипка сачувала за нове генерације, потребно је обезбедити посебне услове са одговарајућим осветљењем, температуром и без влаге.<ref>{{cite web |last1=bokanews.me |title=Dobrotska čipka, nematerijalna kulturna baština – kraj ili početak? |url=https://www.bokanews.me/featured/28518/ |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
== Види још ==
| |||