Коришћење средњих великих слова за идентификаторе препоручује се у смерницама за стилове писања кода код многих организација и софтверских пројеката. За неке програмске језике (као што су [[Паскал (програмски језик)|Паскал]], [[Јава (програмски језик)|Јава]], итд.) ова пракса се препоручује од стране твораца језика или ауторативних приручника и стога постаје део "културе" језика.
Смернице за стилове често разликују upper и lower camel case, обично наводећи која врста би требало да се користи за које одређене врсте података: [[Промјенљива (програмирање)|променљиве]], методе, процедуре, типови, итд. Ова правила понекад подржавају алати за статичку анализу који проверавају да ли се придржавало тога у изворном коду. Код [[Објектно-оријентисано програмирање|објектно-оријентисаних програмских језика]] често се користи прво велико слово код назива класе.
Оригинална [[Мађарска нотација]] у програмирању, на пример, наводи да би код имена променљивих требало испред да се стави мало слово које означава "тип употребе", док би остатак имена требало да буде написано са upper camel case; тако нешто је облик lower camel case.
