Палеозоик — разлика између измена

Неколико различитих врста организама независно су прилагођене животу на копну, првенствено за време средњег палеозоика. Лишћарске [[васкуларне биљке]] (-{Psilophyta}-) и [[бескичмењаци]] (стоноге попут [[Зглавкари|чланконожац]]а) били су се појавили на копну барем у [[силур]]ском периоду. -{[[Vertebrata]]}- (кичмењаци) су прешлу су на копно након еволуције [[водоземац]]а из [[Crossopterygia|кросоптеригијских]] [[риба]] које су прве удисале ваздух током девонских времена.

 

 

Остале главне групе, који су укључивале амоноиде, [[Шкољке светиљке|брахиопода]], [[Морске маховине|маховњаке]] (маховинасте животиње), [[корал]]е и старе криноиде (чашолики [[бодљокошци]] са пет или више паперјастим ножица), тешко су десетковане, али су успеле да преживе. Процењује се да је током касног пермског раздобља пропало чак 95% морских бескичмењака. Стопе изумирања биле су много ниже међу [[кичмењаци]]ма, како воденим, тако и копненим, и међу [[биљка]]ма. Узроци овог [[изумирање |изумирања]] остају нејасни, али могу бити повезани са промењивом климом и изузетно ниским водостајима тих времена. Иако мањег обима, друга важна палеозојска масовна изумирања догодила су се на крају ордовиција и током касног девонског периода.