Људска сексуалност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Теме о људској сексуалности: clean up, replaced: {{colend}} → {{div col end}}, {{colbegin|4}} → {{div col|colwidth=20em}} користећи AWB |
Нема описа измене |
||
Ред 8:
== Развиће ==
=== Природа или
{{see also|Социогенетизам или биогенетизам}}
Одређене карактеристике могу бити урођене код људи; ове карактеристике могу бити модификоване од стране физичке и друштвене средине у којој људи интерагују.<ref>Csongradi, C. (n.d.). A new look at an old debate. access excellence. retrieved 12 November 2011, from www.accessexcellence.org/LC/SER/BE/whata.php</ref> Људска сексуалност је вођена генетиком и [[Energy (psychological)|менталном активношћу]]. Сексуални нагон утиче на развој [[Идентитет (психологија)|личног идентитета]] и друштвене активности.<ref name="Boccadoro L. 2008"/><ref>Deleuze and Guattari (1972) Anti-Oedipus pp. 322, 114–115</ref> [[Нормативно|Нормативне]], социјалне, културне, образовне и еколошке карактеристике појединца уоболичавају сексуални нагон.<ref name="Boccadoro L. 2008">Boccadoro L., Carulli S., (2008) Il posto dell'amore negato. (The place of the denied love. Sexuality and secret psychopathologies – Abstract). Tecnoprint Editrice, Ancona. {{page|year=|isbn=978-88-95554-03-7|pages=}}</ref> Две познате школе из психологије заузеле су супротне позиције у дебати о природи и
Фројд је веровао да су сексуални нагони инстиктивни. Он је био чврсти заговорник аргумента природе; сматрао је да постоји велики број инстинкта, али да се они своде на две широке групе: [[Ерос]] (инстинкт живота), који се састоји од самоодрживих и еротских нагона, и [[Танатос]] (инстинкт смрти) који укључује инстинкте који позивају на агресију, самоуништење и окрутност.<ref name="iep.utm.edu">{{cite web|url=http://www.iep.utm.edu/freud/ |title=Freud, Sigmund [Internet Encyclopedia of Philosophy] |publisher=Iep.utm.edu |accessdate=30. 6. 2013}}</ref> Он је дао сексуалним нагонима централну улогу у људском животу, радњама и понашањима, што није било заступљено пре његовог предлога. Његова инстинктивна теорија каже да су људи од рођења вођени жељом да стекну и унапреде телесна задовољства, чиме се подржава дебата о природи. Фројд је редефинисао термин ''сексуалност'', како би покрио било који облик задовољства који може бити изведен из људског тела.<ref name="iep.utm.edu"/> Такође је рекао да задовољство смањује напетост, док је одсуство задовољства подиже, што утиче на сексуални нагон код људи. Његовом развојном перспективом управљале су унутрашње силе, посебно биолошки нагони и сазревање, а његов став да су људи биолошки склони тражењу сексуалног задовољства демонстрира природну страну дебате.<ref name="Crain, W. C. 1980"/> Дебата о узгоју потиче од [[John Locke|Џона Лока]] и његове теорије ума као „[[tabula rasa]]” или неисписане таблице. Касније су [[Бихејвиоризам|бихевиористи]] примењивали овај појам у прилог идеји да је окружење место на коме се развијају сексуални нагони.<ref name="Crain, W. C. 1980">Crain, W.C. (1980). Theories of development: concepts and applications (fifth edition ed.). Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.</ref>
| |||