Таписерије из Обисона — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Направљено превођењем странице „Aubusson tapestry” |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
{{Инфокутија нематеријално културно наслеђе
[[Датотека:Aubusson_-_Fables_de_La_Fontaine_1.JPG|мини| ''Заљубљени лав'' (око 1775–1780), таписерија из Обисона коју је дизајнирао Жан-Батист Одри, Музеј Нисим де Камондо, Париз]]▼
| врста_наслеђа = Таписерије из Обисона
| слика = Aubusson_-_Fables_de_La_Fontaine_1.JPG
| ширина_слике =
▲
| регион = [[Француска]]
| назив_институције =
| заједница =
| предлагач =
| на_основу =
| датум_уписа_у_нкн =
| листа_уписа_елемента =
| унеско_ознака = 00250
| унеско_датум_уписа = 2009
| локација_уписа =
| вебсајт =
}}
[[Датотека:AubussonNaissanceMarieArles2.jpg|мини| Детаљ таписерије Обисон у манастиру цркве Светог Трофима[[Арл|, Арл]]]]
'''Таписерија
Таписерија из Обисона из 18. века успела је да се такмичи са краљевском производњом таписерија Гобелинс и привилегованим положајем таписерије Бове,<ref>R. A. Weigert, ''French Tapestry'' 1956: 135–142.</ref> иако се генерално сматра да им није равноправна.
Линија 8 ⟶ 24:
У 2009. години "Обисон таписерија" је уписана на [[Унескова листа нематеријалног културног наслеђа|листу нематеријалног културног наслеђа човечанства]] од стране [[Унеско|УНЕСКО-а]]. У то време индустрија је подржавала три радионице и десетак слободних ткаља.<ref>[https://ich.unesco.org/en/RL/aubusson-tapestry-00250 "Aubusson tapestry"], UNESCO</ref>
Фелетин је идентификован као извор из кога су стигле таписерије Обисон у инвентару Шарлоте од Албреа, војвоткиње од Валонтиноа и удовице [[Чезаре Борџија|Чезара Борџије]] (1514).<ref>Weigert 1956:136.</ref> Радионице су добиле краљевску повељу 1665. године, али су дошле до изражаја касније у 18. веку, по дизајну [[Франсоа Буше|Франсоа Бушеа]], Жан-Батист Одрија и Жан-Батист Уета, многих пасторалних [[рококо]] тема.<ref name="Osborne,61">Osborne, 61</ref> Обично су таписерије Обисон зависиле од [[гравура]] као извора [[Дизајн|дизајна]] или слика, из којих су радили [[Ткач|ткачи]] таписерија. Као и код фламанских и париских таписерија у исто време, фигуре су постављене на уобичајеној позадини ''зеленила (verdure)'', стилизованог лишћа и вињета биљака на којима су [[птице]] и из којих се назиру куле и градови.
У 19. веку репродукције комада из претходног века и прекривачи намештаја, као и теписи од цветних таписерија одржавали су индустрију живом, а град је узео велики део у оживљавању ткања таписерија после [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="Osborne,61">Osborne, 61</ref> У ствари, водећи [[дизајнер]] Жан Лурса преселио се тамо у септембру 1939. године, са Марселом Громером и Пјером Дибрејом.
''Le Bouquet'' (1951) Марка Сент-Санса једна је од најбољих и најрепрезентативнијих француских таписерија педесетих година. То је признање Сент-Сансовој склоности сценама из природе и рустикалног живота.<ref> HENG, Michèle (1989), Marc Saint-Saens décorateur mural et peintre cartonnier de tapisserie, 1964 pages.</ref>
Музеј у [[Обисон (Крез)|Обисону]] који је отворен 2016. године има велику колекцију таписерија Обисон.<gallery
<gallery>
Датотека:Tapisserie d'Aubusson (Huet).JPG|Таписерија из Обисона по Уету, око 1786
Датотека:Eole.jpg|Таписерија Обисон
Датотека:Aubusson,_su_disegno_di_jean_pillement,_l'equilibrista_e_il_ballerino,_xviii_secolo.jpg|Таписерија Обисон
</gallery>
== Напомене ==
{{Reflist}}
== Литература ==
* Osborne, Harold (ed), ''The Oxford Companion to the Decorative Arts'', 1975, OUP, {{ISBN|0198661134}}
== Спољашње везе ==
* {{commonscat-inline|Aubusson tapestries}}
{{УНЕСКО репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства}}
| |||