Украјинци у Србији — разлика између измена

'''Украјинци у Србији''' ({{јез-укр|Українці в Сербії}}) су припадници [[Украјинци|украјинске]] мањинске заједнице у [[Србија|Србији]]. Званично су признати као самосвојна и пуноправна [[национална мањина]], која је представљена преко ''Националног савета украјинске националне мањине''.<ref>[http://www.ukrajincisrbije.rs/ Национални савет украјинске националне мањине (Република Србија)]</ref> Највећим делом живе у северним областима Србије, на подручју [[Војводина|Војводине]], у областима [[Бачка|Бачке]] и [[Срем|Срема]]а. Говоре [[Украјинскиукрајински језик|украјинским језиком]] и употребљавају [[Украјинскаукрајинска ћирилица|украјинску ћирилицу]]. Према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису становништва из 2011]]. године, на подручју Србије живи 4.903 припадника украјинске мањине, што чини 0,07% од укупног броја становника. Најзначајнија културно-просветна организација Украјинаца у Србији је ''Друштво за украјински језик, књижевност и културу "Просвета" (Просвіта)''.<ref>{{Cite web |url=http://prosvitaukrainian.org.yu/ |title=Друштво за украјински језик, књижевност и културу "Просвета" (Просвіта) |access-date=23. 02. 2009 |archive-date=23. 02. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090223225034/http://prosvitaukrainian.org.yu/ |url-status=live }}</ref>{{sfn|Ђерчан|Калењук|2020|p=121-134}}

Средином [[18. век]]а, за време [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] власти, започео је процес досељавања [[Источни Словени|источнословенског]] становништва на подручје тадашње јужне [[Краљевина Угарска|Угарске]]. Део становништва које се након укидања обласне самоуправе у [[Запорожје|Запорожју]] ([[1775]]) доселило у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршку монархију]], настањен је око [[1785]]. године у јужним угарским областима, а највећим делом у банатском[[банат]]ском [[Потисје|Потисју]]. Иако се део тог становништва касније вратио у стари завичај, током 19. века је долазило до повремених долазака нових досељеника, међу којима се очувала свест о пореклу са [[Историја Украјине|украјинских]] простора.{{sfn|Jankulov|1961|p=}}

У то време, национални развој немађарскихне[[Мађари|мађарских]] народа у Угарској био је спутаван од стране државних власти, које су промовисале политику [[мађаризација|мађаризације]]. Према тадашњој пракси, [[Аустроугарска|аустроугарске]] власти су целокупно источнословенско становништво сврставале под појам ''[[Рутени]]'' ({{јез-нем|Ruthenen}}). Када је у источној [[Краљевина Галиција и Лодомерија|Галицији]] дошло до успона [[Украјинци|украјинске]] националне идеје, том покрету су се прикључили и људи украјинског порекла из других делова монархије.{{sfn|Himka|1989|p=}}

Након [[распад Аустроугарске|распада Аустроугарске монархије]] (1918) и стварања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (ЈугославијаЈугославије)]], наступиле су повољније околности за развој украјинске заједнице, која је током међуратног раздобља (1918–1941) додатно оснажена, захваљујући доласку украјинских [[имиграција|имиграната]], који су се након пропасти [[Украјинска Народна Република|Украјинске Народне Републике]] доселили у [[Краљевина Југославија|Југославију]]. Делатност украјинских политичких имиграната била је обележена честим споровима са утицајном [[Руска емиграција у Београду|руском политичком имиграцијом]], што је на посредан начин утицало и на прилике међу домаћим Украјинцима, а односи унутар шире источнословенске заједнице у Југославији постали су још сложенији услед појаве неких специфичних процеса, који су се одвијали међу домаћим Русинима.{{sfn|Румянцев|2010|p=}}{{sfn|Поповић|2010|p=71}}